Punjenje akumulatora ili kupovina novog?

Savremeni akumulatori se ne repariraju, ali to ne znači da svaki akumulator koji ne radi pravilno treba odmah zameniti. U ovom blogu razmotrićemo kao napuniti akumulator, kako pronaći izvor problema sa strujom u automobilu i od čega zavisi trajanje akumulatora.

Akumulator je jedan od najvažnijih delova automobila, jer je zadužen za start i nesmetan rad svih električnih sistema u vozilu. Reč je o bateriji koja se putem sistema za napajanje puni tokom vožnje, a postepeno prazni dok napaja sisteme automobila.

Svaki akumulator ima svoj radni vek, odnosno broj pražnjenja i punjenja, nakon kojih gubi sposobnost zadržavanja struje, odnosno startovanja automobila. Do potpunog gubitka kapaciteta dolazi postepeno, nekada čak i neprimetno, pa sve dok ne dođe do prvih problema vozači često ne znaju da im je akumulator u lošem stanju. Upravo zbog toga vozači često nisu sigurni da li akumulator treba odneti da reciklažu i kupiti novi, ili treba na neki način reparirati/napuniti/osvežiti akumulator.

Kako funkcionišu akumulatori

Akumulator u automobilu pretvara hemijsku energiju u električnu energuju koju potrošači struje u automobilu koriste za startovanje i napajanje. To se postiže upotrebom olovnih ploča, koje su uronjene u elektrolite, odnosno rastvor sumporne kiseline i vode. Kada je zatvoreno strujno kolo, odnosno kada neki potrošač zatraži energiju, ploče poprimaju pozitivno i negativno naelektrisanje, i izeđu njih nastaje razlika u naponu, pa samim tim i struja. Stariji akumulatori koristili su ploče od olova sa antimonom, a akumulator se mogao otvarati kako bi se regulisao nivo elektrolita. Novi akumulatori koriste leguru olova i kalcijuma, a često i nemetale, poput ugljenika ili specijalnih stakala u slučaju AGM akumulatora. Kod novih akumulatora nema rizika od eksplozije zbog curenja vodinika i oni se ne otvaraju, što znači i da se ne repariraju, kao što su se stari akumulatori mogli reparirati kako bi im se produžio životni vek.

Akumulatori funkcionišu po principu stalnog punjenja i pražnjenja. Naime, pri startu motora ili kada se upali radio, navigacija ili drugi elektronski potrošači, akumulator se prazni, odnosno predaje struju, i tada započinje proces pražnjenja. Kako se akumulator prazni, olovne ploče postaju sve sličnije (isti pol), kiselina slabi a napon pada, zbog čega on ne može da pruži dovoljan napon i struju kako bi napajao potrošače.

U obrnutom procesu, akumulator se puni tokom vožnje putem alternatora. Alternator je električni generator koji koristi rad motora kako bi proizveo naizmeničnu struju, koja se kasnije trasnformiše u jednosmernu struju koju koriste potrošači. Akumulator se puni kada nema previše potrošača i dodatnih sistema, pa alternator stvara dovoljno struje koja dolazi u akumulator, čime se ponovo stvara razlika u hemijskom sastavu elektrolita i polu ploča, odnosno jača napon i količina struje. Akumulator, kao što mu ime govori, akumulira višak proizvedene struje, i ona se koristi dalje za start i napajanje, čak iako motor nije radio duže vreme.

Ciklus punjenja i pražnjenja

Sa opisanim ciklusom punjenja i pražnjenja, akumulator bi trebalo da traje veoma dugo, okvirno do deset godina, ali to često nije slučaj. Na internetu se sreću komentari vozača kojima je akumulator trajao koliko i garancija, odnosno oko dve godine, dok neki i dalje koriste fabrički, ili su promenili svega jedan akumulator za 15-ak godina koliko su koristili isti automobila.

Akumulator vremenom gubi svoje pozitivne karakteristike i sposobnost da zadržava struju, odnosno kapacitet. Svaki akumulator ima predviđeni broj punjenja i pražnjenja tokom kojih je najefikasniji, i koji su uglavnom veoma dugi. Međutim, postoji i niz hemijskih reakcija i procesa u akumulatoru koji se dešavaju usled stajanja ili starenja akumulatora, zbog kojih on gubi svoj kapacitet, odnosno sposobnost da akumulira višak proizvedene struje. Na primer, redovno punjenje i pražnjenje ispod preporučene stope dubine pražnjenja, će dugoročno narušiti njegov kapacitet.

Sulfacija olovnih ploča se dešava kada se veći kristali sumpora talože na olovnim pločama, takođe mogu da naruše kapacitet, a nekada je dovoljno i da akumulator, odnosno automobil, stoji, kako bi se trajno ispraznio. Kod starijih akumulatora, stopa samopražnjenja iznosi i čak 10-15% mesečno, dok su po tom pitanju najpouzdaniji AGM akumulatori, koji se prazne svega 3% mesečno. Ispražnjen akumulator trpi oštećenja, pa što duže stoji i što je više ispražnjen, to se više oštećuje trajno.

Kako znati da je akumulator pri kraju

Kao što smo napomenuli, akumulator vremenom gubi svoj prvobitni kapacitet, ali je problem činjenica da to često nećete primetiti sve dok on potpuno ne strada. Budući da je akumulator je zadužen za start automobila i napajanje elektronskih potrošača, svi simptopmi odnose se upravo na paljenje i rad električnih sistema.

Prazan akumulator – simptomi:

• Otežan start
• Manji intenzitet svetla
• Problemi sa ostalim potrošačima (radio, sat, navigacija, podizači)
• Indikatori na instrument tabli

Otežan start

Akumulator trpi najveći stres, odnosno koristi veću količinu struje pri startu automobila, zbog čega je prvi simptom pražnjenja akumulatora otežan start. Problemi su posebno prisutni tokom zime, kada niske temperature utiču na hemijske procese u akumulatoru, zbog čega on teže postiže željeni napon. Noviji akumulatori pružaju o informacijama o struji hladnog starta, ali ukoliko motor teško pali i kada je struja hladnog starta u okviranu propisanih temperatura, velika je verovatnoća da je problem u akumulatoru.

Iako nije neobično da automobil teže pali tokom zime, pre svega zbog nižih temperatura goriva i ulja, ukoliko se ovi problemi javljaju često, ili automobil jednostavno ne može da startuje, to može da ukaže na probleme sa akumulatorom. Ukoliko se problemi sa startovanjem jave i tokom toplijeg perioda, pa automobil palite više puta uz pomoć kablova, gotovo je jasno da je problem u akumulatoru.

Problemi sa potrošačima

Druga uloga akumulatora je da pruži dovoljno struje za napajanje potrošača u automobilu, koji su danas posebno brojni, od podizača, grejača za sedišta, navigacije, sistema za pomoć u vožnji i slično. Jedan od simptoma da je akumulator pri kraju, jeste i otežan rad potrošača. To se manifestuje slabijim intenzitetom svetla nakon startovanja, resetovanjem radija ili navigacije, kada ne pamti memorisane radio stanice ili rute, kada ima problema sa podizačima, a sve ovo često se prvo manifestuje kada je motor isključen.

Ipak, imajte na umu da akumulator ne mora da bude nužni krivac za sve ove probleme. To često izaziva i takozvana „parazitska“ struja, koja je rezultat loših instalacija, zbog čega se višak nepotrebno troši, što značajnije prazni akumulator. Pored toga, uzročnici mogu biti i alnaser i alternator, koji nedovoljno pune akumulator tokom vožnje, pa je za dijagnostiku najbolje potražiti pomoć od sturčnjaka iz BEO-CAR servisa.

Provera stanja akumulatora

Kada primetite prve simptome ispražnjenog akumulatora, jalvja se prva dilema – da li je on trajno izgubio kapacitet, ili se samo ispraznio. Za odgovor na ovo pitanje će vam biti potrebno detaljnije ispitivanje akumulatora za koje su potrebni voltmetar i multimetar kako bi izmerili njegov napon. Temperatura akumulatora pri merenju napona bi trebalo da bude između 15°C i 38°C. Pre merenja akumulator treba da se stabilizuje najmanje 10 minuta bez opterećenja.

Očitavanje vrednosti napona mogu da pokažu potrebne dodatke o njegovom stanju. Ukoliko je očitani napon iznad 12,6 volti kod klasičnih, odnosno 13 volti kod AGM akumulatora, on je u potpunosti pun, pa ukoliko postoje problemi sa startom ili sistemima, krivca treba tražiti u drugim delovima elektronike. Ipak, imajte na umu da napon ne bi trebalo da pređe 13 volti, jer to može biti znak da je akumulator suv i da nešto nije u redu sa vozilom.

Punjenje nije potrebno sve dok je napon akumulatora viši od 12,4V odnosno 12,8V kod AGM-a, iako je tada akumulator napunjen 75%. Prve potrebe za punjenjem, nastaju kada je napon između 12,3 i 12,1V, i tada je napunjenost ispod 50%. Vrednosti od 11,9 V, do ekstremno niskog napona od 10,5 V ili niže govore da je akumulator potpuno prazan ili čak neupotrebljiv.

Kupovina novog akumulatora

Ukoliko je izmereni napon akumulatora izuzetno nizak, odnosno ispod 12V, ili u ekstremnim slučajevima i ispod 11 V, akumulator je prazan, a realne su šanse i da je neispravan za dalju upotrebu, zbog čega ćete morati da kupite novi. Jedan od jasnih simptoma jeste kada se pri startu ne dešava apsolutno ništa, odnosno nema startovanja motora, svetla ili drugih sistema. Iako u tom trenutku može automobil da upalite na kablove ili da dopunite njegov kapacitet, on će imati struje sve dok se vozilo kreće, pa je preporuka da to radite samo dok ne stignete do kuće ili prodavnice auto delova. Često startovanje na kablove i potreba za punjenjem su ujedno i jedan od indikatora da je akumulator pri kraju svog radnog veka, i ove simptome ne bi trebalo zanemarivati.

Karakteristike akumulatora

Pri kupovini novog akumulatora bi trebalo da znate da se oni razlikuju prema dimenzijama, tipu, poziciji terminala i načinu postavljanja, a njihove karakteristike su kapacitet, startni amperi, struja hladnog starta, rezervni kapacitet i slično. Startni amperi su karakteristika po kojoj se lako prepoznaje dobar akumulator, i uvek je dobro imati akumulator od barem 400A, čak i kada vozite automobil koji nema mnogo potrošača. Druga ključna kakteristika je kapacitet akumulatora, koji se izražva u amper-satima (Ah). Kapacitet akumulatora treba uvek izabrati prema preporukama proizvođača. Nedovoljno jak akumulator neće pružiti dovoljno struje za pokretanje ili rad svih potrošača u automobilu. Sa druge strane, kod previše jakog akumulatora, alternator prosečnog automobila nije dovoljno efikasan da ga adekvatno puni, zbog čega se takođe javljaju problemi.

Veoma važan faktor koji mnogi vozači zanemaruju jeste struja hladnog starta (cold cranking amps CCA). To je vrednost u amperima koju akumulator može pružiti tokom 30 sekundi pri temperaturi od 0˚F (-17,8˚C) dok se napon akumulatora ne smanji do neupotrebljivog nivoa. Ovaj faktor je veoma važan kod dizel motora i za vozače iz hladnih područja.

Rezervni kapactitet (reserve capacity – RC) predstavlja pomoć pri napajanju električnog sistema vozila ako alternator zakaže. On označava broj minuta tokom kojih akumulator može pružiti dovoljno snabdevanje električnom strujom pre no što napon padne ispod minimalne vrednosti potrebne za pokretanje vozila. Pri kupovini novog akumulatora treba birati one sa većim CCA i RC kapacitetima. Iako će to uticati na njihovu cenu, ovo vam garantuje sigurnost u vožnji u ekstremnim slučajevima. Sa druge strane, kapacitet bi uvek trebao da bude u skladu sa preporukama proizvođača, a startni amperi da budu na nivou fabričkog akumulatora ili iznad tog nivoa, posebno jer danas vlasnici često dodaju nove potrošače u svoja vozila.

Punjenje akumulatora

Akumulator treba dopuniti ukoliko je njegov kapacitet ispod 75%, odnosno kada napon iznosi ispod 12,4 volti. Pad napona se najčešće dešava kada automobil dugo stoji, ili se uopšte ne vozi, ali i ukoliko zaboravite svetla ili neki od potrošača u automobilu. Kao što smo napomenuli, svaki akumulator vremenom gubi kapacitet kada „stoji“, zbog čega je dobra praksa da se on dopuni svakih 3, 6 ili 9 meseci. Što je akumulator prazniji i što duže tako stoji, njegov kapacitet se trajno narušava, odnosno dolazi do hemijskih promena zbog kojih ne može više da zadrži ili pruži dovoljno struje za start, pa je veoma važno da se što pre dopuni. To je posebno slučaj ako automobil ne vozite tokom zime, kada je poželjno da akumulator skladištite van vozila i na suvom i toplom mestu.

Kako napuniti akumulator

Ukoliko postoji potreba, akumulator bi trebalo da se napuni do unapred predviđenog napona, odnosno kapaciteta. Punjenje se vrši posebnim uređajima, odnosno punjačima za akumulator, za koji se uključuju u struju, i uz pomoć električne energije pune akumulator. Danas postoji veliki broj ovakvih uređaja, i oni se razlikuju prema stepenu bezbednosti i naprednim funkcijama. Moderniji punjači imaju brojne sisteme zaštite, kojima sprečavaju pregrevanje akumulatora tokom punjenja. Oni mogu da prepoznaju kada je akumulator pun i tada se automatski gase. Sa druge strane, postoje i uređaji koji poseduju tajmer ili očitavaju temperaturu akumulatora, i gase se kada on postane previše topao. Krajnji cilj je sprečavanja gubitka elektrolita, što se dešava kada se akumulator prepuni.

Punjenje akumulatora van automobila

Akumulator može da se skine ili napuni na vozilu, iako brojni proizvođači ne preporučuju punjenje akumulatora na vozilu. Kada akumulator skidate sa vozila pre punjenja, prvo skinite negativnu, a zatim pozitivnu klemu. Ukoliko je automobil bio na hladnom, možete da sačekate neko vreme kako bi se aklimatizovao. Ukoliko je zamrznut, potrebno je i duže vreme da bi se prvo odledio, jer nikada ne treba puniti zamrznut akumulator. Pre uključivanja punjača, potrebno je da izaberete struju punjenja. Po pravilima, preporučena struja punjenja iznosi 10% nominalnog kapaciteta u amperima. Tako na primer za akumulator kapaciteta 40 Ah, preporučena struja punjenja 4 ampera. S obzirom da je nominalni kapacitet izražen u amper-satima, za punjenje akumulatora od 40 Ah strujom od 4 A će biti potrebno 10 sati. Ipak, kako dolazi do porasta napona, smanjuje se jačina struje, pa za svaki 0/1 V razlike do 12.7 / 12.8 V, akumulator treba puniti jedan sat, zbog čega vreme punjenja može da potraje i 12-13 sati.

Zbog hemijskih procesa koji se dešavaju tokom punjenja, veoma važno je da povremeno proveriti akumulator. Punjenje bi trebalo da se obavlja u dobro provetrenoj prostoriji, zbog mogućih isparenja. Ukoliko dođe do preteranog zagrevanja ili curenja kiseline, treba odmah obustaviti punjenje kako bi se izbegle veće havarije.

Punjenje akumulatora na vozilu

Akumulator možete napuniti i dok se on još uvek nalazi u vozlu, ali to zbog bezbednosti nije dobra praksa. Akumulator može da se puni u automobilu sve dok je on u dobrom stanju i ako nema oštećenja ili je previše star. Oštećen ili star akumulator može da izazove curenje ili kratke spojeve, koji mogu da oštete elektronske sisteme u automobilu, zbog čega je potreban oprez. Pre punjenja, veoma je važno da ugasite vozilo i vizelno proverite stanje akumulatora. Ukoliko primećujete curenje, ili loše veze sa korozijom, neophodno je da zamenite akumulator i očistite loše veze. Zatim skidate kleme sa akumulatora, i to tako da je negativna klema prikačena na uzemljenje, odnosno predviđeno mesto na karoseriji.

Punjač se dalje povezuje isto kao i kod punjenja van automobila, i veoma važno je da se on ne uključuje sve dok se ne poveže adekvatno. Struja punjenja kao i ostali aspekti tokom punjenja su potpuno identični kao i kod prethodnog tipa punjenja akumulatora. Međutim, s obzirom na rizik po ostale komponente u motornom prostoru, za ovakvo punjenje je znatno važnije koristiti što kvalitetniji i automatski punjač.

Punjenje AGM akumulatora

AGM ili Absorbent glass-mat akumulatori pružaju znatno bolje performanse od klasičnih akumulatora i dizajnirani su za novija vozila koja imaju veliki broj potrošača ili Start-Stop sisteme koji traže mnogo od akumulatora. Iako se mogu daleko više puta puniti i prazniti, i oni mogu da se isprazne, ali će vam za njihovo punjenje biti potreban poseban punjač za AGM akumulatore. Razlog leži u razlika u osnovnim konstrukcijama i principima rada, zbog kojih oni nemaju previsok unutrašnji otpor. AGM za razliku od klasičnih akumulatora mogu da apsorbuju visoke struje punjenja od čak 30-50 ampera bez pregrejavanja, ali oni su znatno manje otporni na visoki napon. Klasični akumulatori su znatno otporniji na napon, zbog čega vrednosti prelaze i 17V tokom punjenja, ali struja punjenja već od 10 ampera može značajnije da ga zagreje i ošteti.

Posebni punjači za AGM akumulatore tako pružaju znatno višu struju punjenja, zbog čega se oni i brže pune (2-8 sati), ali uz ograničavanje napona na 14-15V. Vrednosti iznad 15V mogu da izazovu ogroman pritisak u AGM akumulatoru, zbog čega on puca, pa treba biti veoma oprezan, i puniti samo punjačima koji su predviđeni za ove akumulatore.

Punjenje novog akumulatora

Veoma česta praksa je da vozači nov akumulator odmah postavljaju u automobil i voze, što može da bude greška. Kao što smo već govorili, akumulatori kada stoje gube svoj kapacitet, pa čak i oni napredniji AGM, iako je stepen pražnjenja znatno niži. Realna je situacija da vi kupujete akumulator koji je u prodavnici stajao i 5-6 meseci, što kod klasičnih akumulatora, može da znači da ste kupili akumulator koji je svega 50-60% napunjen. Najčešći slučaj je da je nov akumulator je nakon aktiviranja napunjen oko 80%, zbog čega se preporučuje inicijalno punjenje.

Zbog toga pri kupovini, uvek birajte akumulatore koji imaju jasno istaknut datum proizvodnje, a ukoliko ga nema, posavetujte se sa prodavcem. Pre ugradnje, uvek proverite kapacitet akumulatora, a najbolja praksa za dug radni vek je da on bude do kraja napunjen, pa pre nego što ga postavite u automobil dopunite preostali kapacitet.

Alternativni načini za punjenje akumulatora

Pored punjenja punjačem, koje je svakako najbolji način da potpuno napunite akumulator, postoje i alternativni načini koji će vam pomoći da napunite akumulator u slučaju nužde. To su najčešće boosteri ili jump start kablovi, kao i obični kablovi za punjenje sa donora, odnosno drugog automobila. Booster i jump start kablovi su dizajnirani tako da pruže dovoljno snage da započnu proces paljenja i pokrenu motor, i tada je posao ovih uređaja završen. Dalje, akumulator se puni tokom rada i uz pomoć alternatora, pa je dobra praksa da motor ne gasite sve dok akumulator ne dobije dovoljno energije za dalji rad.

Još jedna alternativa je paljenje na kablove, tokom koga se koristi donor, odnosno automobil sa punim akumulatorom. Plus klema se prvo kači na prazan a zatim na pun akumulator, dok je kod minus keleme proces obrnut, odnosno prvo se kači na donoru a onda na prazan akumulator. Prvo se startuje vozilo sa punim akumulatorom i ostavlja par minuta da radi, nakon čega se startuje automobil sa praznim akumulatorom. Najveća razlika između ovih uređaja, kablova i punjača je to što neće stvarno napuniti akumulator. Oni će omogućiti start automobila, a zatim će se akumulator napuniti uz pomoć alternatora, za šta je potrebno da motor radi 40-45 minuta. Ipak, preduslov za uspešno punjenje i paljenje je da su alnaser i alternator ispravni.

Kako znati da je akumulator napunjen?

Nakon punjenja, možete da proverite stanje akumulatora kako bi se uverili da je on stvarno napunjen. Kao i kod testiranja početnog kapaciteta,multimetrom, hidrometrom, refraktometrom, testerima provodljivosti i slično. Pre nego što izmerite vrednosti, potrebno je da uklonite površinsko naelektrisanje paljenjem farova 3-5 minuta.

Napunjenost akumulatora možete da proverite i bez dodatne opreme, i prvi dobar znak je to da ste uspeli uspešno da startujete automobil. Ipak, kao test opterećenja pri startu uključite sve potrošače i farove, a zatim posmatrajte svetla. Ukoliko je akumulator pun, intenzitet svetla ne bi trebalo da se smanjuje ili ona trepere.

Ceo proces punjenja i provere napona akumulatora može da bute potencijalno opasan, pre svega zbog složenih i potencijalno štetnih reakcija koje se dešavaju. Ukoliko niste dovoljno sigurni da ceo proces možete da obavite bezbedno, najbolje je da proveru i punjenje akumulatorima prepustite stručnjacima iz BEO-CAR servisa.