Vrste i period zamene motornih ulja

Motorno ulje je, zajedno sa gorivom, najvažnija tečnost u automobilu, budući da su sve druge tečnosti, poput kočionog ulja, antifriza ili tečnosti za servo plod evolucije automobila i moguće je dizajnirati automobil koji ih ne koristi, dok su motorno ulje i gorivo uvek potrebni. U bliskoj budućnosti, kada automobili budu električni, neće nam biti potrebno ni ulje i fosilno gorivo, ali sve dok se koriste motori sa unutrašnjim sagorevanjem njima će biti potrebno ulje, nekima manje, nekima više.

Ulje za motor podmazuje sve elemente motora koji su u pokretu, štiti ih, i tako produžuje njihov radni vek, pa samim tim i radni vek motora. Tehologije u razvoju danas nam donose neke od najnaprednijih rešenja kao što su potpuno sintetička ulja, koja garantuju neuporedivo bolje mazivne karakteristike, zaštitu i izdržljivost.

Međutim, kako je ponuda na tržištu veoma velika, nije uvek lako odabrati ulje, jer često postoji nekoliko ulja koja potpuno odgovaraju datom motoru. Odgovor na pitanje nije tako jednostavan, pa ćemo u blogu detaljno objasniti značaj i ulogu ulja, tipove ulja danas i period zamene motornog ulja.

Uloga motornog ulja u automobilu

Motorno ulje ima višestroku ulogu u motoru, i svaka od njih doprinosi produženju radnog veka svih delova motora. Glavna uloga motornog ulja jeste podmazivanje svih pokretnih delova motora. Tokom rada, delovi su izloženi trenju, pa se bez ulja stvaraju velike količine toplote i pritiska, zbog kojih vremenom stradaju, pri čemu i kratka vožnja bez ulja može da uništi motor. Čak i ako u motoru ima dovoljno ulja, ali je ono pri kraju svog radnog veka, vozači primećuju neravnomeran rad i lošije performanse, zbog čega nikada ne treba odlagati mali servis.

Pored uloge maziva, ulje doprinosi i zaštiti motora. Naime, kada prođe kroz sve delove motora, ulje stvara tanak zaštitni film. Film štiti delove u pokretu od habanja dugoročno, a pored toga i sprečava pojavu korozije. I najmanji tragovi korozije, odnosno čestice veličine 5-20 mikrona mogu naneti ozbiljniju štetu motoru, tako što stvaraju slabu tačku u motoru koja se dalje degradira

Ulje u motoru pomaže hlađenje motora i njegovih elementa. Hladnjak automobila, koji je primarno zadužen za hlađenje, hladi samo gornji deo motora. Ulje sakuplja višak toplote, i usmerava je ka loncu. Tu se temperatura polako snižava u kontaktu sa vazduhom, što ponovo ne bi bilo moguće bez ulja.

Vrste motornih ulja i njihove karakteristike

Motornja ulja su nastala rafinisanjem sirove nafte i otklanjanjem nečistoća koja bi mogla da oštete elemente motora. Međutim, reč je o prirodnim uljima koji imaju ograničene mazivne karakteristike, a koja su bila adekvatna za starije motore. Tehnologije u izradi motora i ulja su tokom decenija znatno napredovale, pa tako razlikujemo tri glavna tipa ulja danas:

• Mineralna ulja
• Polusintetička ulja
• Sintetička ulja

Svaki od njih ima svojih prednosti i mana, pa ćemo vam dalje u tekstu objasniti razlike, i pomoći da izaberete najbolje ulje za svoj automobil.

Mineralna ulja

Mineralna motorna ulja su najstariji i najjednostavniji tip ulja koji se uspešno koristio decenijama. Tradicionalna ulja nastaju rafiniranjem sirove nafte i uklanjanjem nečistoće. Kao takva, ova ulja imaju nešto gušću strukturu, zbog čega sporije prolaze kroz elemente motora, a imaju i nižu oksidacionu stabilnost, zbog čega zahtevaju nešto češću zamenu.

S' obzirom da sporije prolaze kroz motor, mineralna ulja pružaju niže performanse i krivac su za neravnomerniji rad motora i višu potrošnju goriva usled većeg otpora između elementa, posebno kod novijih motora. Zbog toga su danas rezervisana samo za starije i manje zahtevne automobile, koji ne prelaze veći broj kilomentra tokom godine. Kod novijih motora, mineralna ulja ne mogu da pruže zadovoljavajuće mazivne i zaštitne karakteristike. Kada se koristi neadekvatno ulje i nastane problem sa motorom prozivođač zadržava pravo da ne prihvati reklamaciju, zbog čega treba voditi računa.

Nnajveća prednost mineralnih ulja jeste niska cena, zbog čega su i dalje omiljena među vlasnicima starijih automobila. Ipak, treba imati na umu da umu da ušteda pri kupovini ulja može da ima negativne dugoročne posledice po performanse motora.

Sintetička ulja

Sintetička ulja su najnapredniji tip ulja, nastala korišćenjem dela hemijskih lanaca iz fosilnih ulja, tako da su i ona uglavnom zasnovana na mineralnim uljima, iako mogu biti sintetizovana i bez upotrebe mineralnih ulja. Sintetička ulja zadovoljavaju potrebe motora visokih performansi i pružaju odlične karakteristike i pri nižim i višim temperaturama. Kao rezultat, sintetička ulja podmazuju efektivno elemente motora i na nižim temperaturama i tako olakšavaju pokretanje motora, a pritom ostaju stabilna i na višim temperaturama.

Pored stabilnosti u različitim uslovima, sintetička ulja pružaju znatno bolje mazivne i zaštitne karakteristike. Ova ulja brzo prodiru i podmazuju sve delove motora, zbog čega on radi pouzdano i ravnomerno. Pored toga, ova sintetička ulja su znatno čišća, pa nema rizika od ulaska stranih čestica koje bi oštetile motor. Moderna sintetička ulja su uglavnom oplemenjena aditivima, koji dodatno doprinise zaštiti od habanja, oksidacije i koroziji elemenata, a prati ih i produženi rok zamene.

Budući da pružaju neuporedivo bolje karakteristike od mineralnih ulja, ne čudi što su sintetička ulja znatno skuplja. Visoka cena bi mogla da se istakne kao jedini nedostatak, međutim kada se u obzir uzmu bolje performanse i produžen period zamene, nešto viša inicijalna investicija se vremenom isplati.

Polusintetička ulja

Polusintetička ulja su mešavina mineralnih i sintetičkih ulja. Ova ulja pružaju odličan odnos cene i kvaliteta, odnosno balans između performansi i cene. Sintetički deo ulja poboljšava mazivne karakteristike, pa samim tim ulje smanjuje trenje između delova i pruža bolje performanse u odnosu na mineralna ulja. Ipak, ova ulja ne mogu da isprate visoke performanse koje potpuno sintetička ulja pružaju, pa samim tim i nisu najbolja za najnovije motore.

Slična je i situacija kada se govori o dugotrajnosti i zaštitnim osobinama polusintetičkih ulja. Naime, ova ulja su čistija, a samim tim pružaju i bolju zaštitu od prljavštine, korozije i oksidacije od mineralnih ulja. Slično je i sa potrošnjom, odnosno degradacijom, pa polusintetička ulja imaju duži period zamene u odnosu na mineralna ulja. Ipak, s obzirom da sadrži i delove mineralnog ulja, polusintetičko ulje nije toliko izdržljivo kao i sintetičko. Polusintetičko ulje odličan izbor za novije automoible čiji ih motori tolerišu i za vozače koji traže što bolji odnos cene i kvaliteta.

Kako izabrati pravo ulje za automobil?

Najlakši način da izaberete pravo ulje za vaš automobil jeste da pratite preporuke proizvođača koje možete pronaći u servisnoj knjižici ili uputstvima koja ste dobili uz vozilo. Svaki proizvođač preporučuje određeno ulje za svaki automobil, a kao što smo napomenuli, ukoliko ne pratite uputstva, možete izgubiti pravo na garanciju.

Međutim, možda se pri kupovinini ulja primetili najrazličitije oznake i brojeve koje ulja nose, pa niste sigurni šta one znače. Kvalitet i performanse ulja su deklarisani međunarodnim standardima, uz pomoć kojih kupci mogu da znaju kojim uslovima su namenjeni i kakve karakteristike nude. Zbog toga ćemo objasniti neke od najčešćih oznaka kojima su deklarisana motorna ulja.

SAE Standard

Jedna od najznačajnijih karakteristika o kojoj se vodi računa pri izboru ulja jeste njegova viskoznost pri različitim temperaturama. Viskoznost je otpor koju tečnost pruža pre nego što poteče ili pre nego što joj spoljašnje sile promene oblik (koliko je tečnost "tečna"). Viskoznost i gustina nisu isto, jer viskoznost zavisi od oblika molekula i međumolekulskih veza, dok je gustina jednostavno broj molekula u nekom prostoru. Sa promenom temperature viskoznost se brzo menja, dok se gustina veoma sporo menja.

Prirodna karakteristika ulja je da je pri višim temperaturama tečnije, a pri nižim temperaturama gušće. Viskoznost ulja pri različitim temperaturama se deklariše Society of Automotive Engineers (SAE) standardima, a na ulju možete prepoznati oznaku kao što je na primer Total Quartz 10W40 .

Prva oznaka u ovom primeru predstavlja viskoznost pri nižim temperaturama, odnosno zimsku viskoznost, i prepoznaje se prema oznaci W (10W u primeru). Ovaj faktor može da se podeli u šest klasa zimske viskoznosti, pa se sreću 0W, 5W, 10W, 15W, 20W i 25W ulja. Što je broj zimske viskoznosti viši, to znači da je ulje namenjeno blažim uslovima tokom zime, dok 0W pružaju dobre karakteristike pri temperaturama od čak -35°C.

Sa druge strane, viskoznost na višim temperaturama je označena drugim brojem u nizu ( u našem primeru 40). Letnja viskoznost se svrstava u 5 klase: 20, 30, 40, 50 i 60. Suprotno zimskoj tečnosti ulja, što je broj letnje viskoznosti viši, ulje se bolje ponaša pri višim temperaturama. Tako motorno ulje sa klasom 60, ostaje stabilno pri spoljašnjim temperaturama i do 50°C.

Prema viskoznosti, ulja mogu još da se podele na jednogradna, odnosno samo zimska ili letnja ulja, i multigradna, odnosno ulja koja mogu da se koriste i zimi i leti. Jednogradna, odnosno singlegrade ulja su danas retka, i kao što smo napomenuli, mogu da se koriste samo zimi ili samo leti. Ona se prepoznaju tako što imaju samo jednu od dve oznake, na primer samo SAE 10W, ili SAE 30. Ovakva ulja su više karakteristična za podneblja gde dominiraju samo visoke ili samo niske temperature tokom cele godine odnosno temperature za 10W ulje variraju između -25 i 0 stepeni, dok kod SAE 30 variraju između -5 i 35.

Kod nas znatno zastupljenija multigrade, odnosno višegradna ulja, pre svega zato što imamo dva izražena perioda tokom godine, odnosno zimski i letnji. Tako na primer Castrol Edge Profesionall Long Life 5W30 sintetičko ulje pruža odlične mazivne karakteristike u temperaturnom opsegu od -30 do 35°C, što su realni uslovi na našem podneblju.

API Standardi

Veoma je korisno poznavati i API klasifikaciju, koju propisuje Američki institut za naftu. Na uljima za benzinske motore prvo je slovo S, na uljima za dizel motore slovo C ili F. Drugo slovo označava standard, pri čemu što je slovo niže u abecedi (A je najniže) to je standard stariji, pa je tako 2020. godine uveden SP, koji je strožiji od prethodnog SN. API koristi i ILSAC standarde, koje zajedno donose američki i japanski proizvođači automobila, odnosno zahteva da ulja prolaze određene ILSAC standarde da bi mogla da dobiju npr. "shield" oznaku.

Danas su sve češća i univerzalna ulja za dizel i benzinske motore, zbog čega ne treba da se čudite ukoliko vidite dvostruku API oznaku, kao što je slučaj kod ELF Evolution ulja, klasifikovanog SL/CF po API standardima.

ACEA Standardi

U Evropskoj Uniji koriste se ACEA standardi, po kojima su ulja svrstana u nekoliko kategorija :

• A motorna ulja namenjena benzinskim motorima,
• B motorna ulja za dizel motore,
• C motorna ulja za motore sa sistemima za prečišćavanje kao što je DPF filter,
• E motorna ulja za autobuse i kamione.

Ova klasifikacije je predstavila nove standarde 1998., 1999., 2002., 2004., 2007., 2008., 2010., 2012., 2016., 2021. i 2022. godine, shodno zahtevima i usaglašavanjem emisije motora sa standardima zaštite životne sredine. Zbog toga se često uz oznaku upisuje i broj godine iz koje potiče standard. Nakon 2002. godine, pojavljuju se i univerzalna ulja koja su namenjena podjednako benzinskim i dizel motorima, zbog čega se sreće oznaka A/B. Pored toga, slično API oznakama, sreću se i brojevi, koji pokazuju koliko naprednim motorima i tehnologijama u izradi motora su namenjena.

Tako srećemo A1-A5 ulja za benzinske, B1-B5 ulja za dizel motore, C1-C5 ulja za motore sa sistemima za prečišćavanje, i E4-E9 ulja za autobuse i kamione. Pored toga, u prodaji su i multifunkcionalna ulja za dizel i benzinske agregate sa oznakom A1/B1-A5/B5. Svako od ovih ulja pokazuje različite karakteristike, pa pre kupovine treba pratiti preporuke proizvođača ili potražiti zvanične tabele organizacija koje izdaju klasifikacije.

Zamena ulja

Iako su danas tehnologije u izradi i formulaciji ulja znatno napredovale, čime se produžava potreba za zamenom, oksidacija ulja je neminovna pa dolazi do potrebe za zamenom. Oksidacija je hemijski proces u kome slobodni radikali napadaju bazno ulje i menjaju negovu strukturu. Tokom rada motora, pa čak i stajanja, ulje je izloženo termičkim i mehaničkim opterećenjima koja i izazivaju oksidaciju i degradaciju. Usled degradacije, ulje gubi svoja fizička svojstva, odnosno kao najvažnije viskozitet, zbog čega se povećava trenje, a ukoliko se ne zameni pravoremeno, može doći i do trajnog oštećenja motora i pucanja bloka motora.

Kako bi izbegli neprijatne situacije, neophodno je da povremeno kontrolišete nivo ulja. Noviji automobili imaju ugrađene dijagnstičke alate koji mere pritisak ulja u motoru, pa sa promenama i nedostacima se pali lampica na komandnoj tabli. Međutim, kod starijih automobila lampica za proveru ulja najčešće nije merodavan signal, pa je najbolje da nivo kontrolišete ručno. AMSS zato preporučuje pre kretanja na svaki duži put i ručnu proveru nivoa ulja u motoru.

Ukoliko dođete u situaciju da se lampica koja ukazuje na nizak nivo ulja u motoru upali, morate odmah da zaustavite vozilo, naravano u skladu sa pravilima bezbednosti u saobraćaju. Kada kažemo odmah, to znači da ne treba čekati sledeću pumpu, jer šteta na motoru može biti ogromna.

Period zamene ulja

O periodu zamene ulja se na internetu vode velike diskusije. Razlog je to što danas određeni proizvođači preporučuju zamenu na 15 ili čak 30.000 pređenih kilometara. Najčešće je reč o novijim vozilima koja koriste potpuno sintetička ulja i koja nisu prešla više od 200.000 kilometara. Iako treba pratiti preporuke proizvođača, i u uputstvu ćete naći napomene koje se tiču intervala zamene ulja. Naime, propisani interval se najčešće navodi za vožnju u idealnim uslovima, dok učestala gradska vožnja, kratke relacije, rad u leru, agresivna vožnja ili retko korišćenje vozila može negativno da utiče na kvalitet ulja. Zbog toga nekada treba skratiti, ili čak prepoloviti interval zamene. U tome vam mogu umnogome pomoći sistemi za kontrolu kvaliteta ulja u novijim vozilima, u kojima će senzori primetiti pad kvaltieta ulja. Preporuke senzora treba pratiti, ali kao i kod preporuke proizvođača, ne treba se strogo voditi njima.

Međutim kod nas je pretežno reč o starijim automobilima koji stariji od 10, pa i 15 godina, i koji su prešli više od 200.000 kilometra. U tom slučaju, period zamene ulja se znatno skraćuje. Kada se još automobil vozi u otežanim uslovima, najčešće se preporučuje zamena ulja nakon pređenih 10.000 km, ali kod starijih automobila čak i nakon pređenih 7.000 km. Pored toga, kod starijih automobila koji su prešli veći broj kilometara a koji koriste mineralno ulje, interval može da se skrati i na 5.000 kilometara.

Na kraju, ulje, odnosno aditivi u ulju, degradiraju i kada samo stoje u automobilu, odnosno ukoliko se on ne vozi često. U slučaju da tokom godine ne prelazite preporučenu kilometražu za interval zamene ulja, dobra praksa je da ulje zamenite jednom u 12 meseci, čisto kako bi bili sigurni da vremenom nije izgubilo kvalitet.

Pored kvaliteta, redovno proveravajte i nivo ulja. Ukoliko ste imali problema sa potrošnjom ulja u prošlosti, nivo ulja bi trebalo da proveravate pred polazak na svaki put. Kod starijih automobila, proveru možete da obavljate i češće. Ukoliko nemate senzore koji prate nivo ulja, dobra je praksa da jednom mesečno proveravate njegovo stanje.