Auto tečnosti: Kratak vodič

Iako većina vozača, posebno novijih automobila, zagovara pristup „sipaj gorivo i vozi“, obraćanje pažnje samo na nivo goriva predstavlja najčešću grešku savremenih vozača. U ovom blogu upoznaćemo se se sa svim tečnostima čiji je nivo potrebno kontrolisati, bez obzira da li je automobil tek izašao iz salona ili je već godinama sa vama.

Auto-moto svez Srbije preporučuje vozačima da pre svakog puta provere nivo ulja u motoru, kočionu tečnost, tečnost za hladnjak, a mi na listu tečnosti koje treba proveriti dodajemo još i transmisiono ulje, kao i ulje za servo volana. Bez bilo koje od navedenih tečnosti se automobil se kvari i staje ili postaje neupravljiv.

Motorno ulje i njegova uloga

Motorno ulje je jedna od najvažnijih tečnosti koja direktno utiče na rad automobila. Svaki motor sastoji od velikog broja pokretnih delova, a zadatak motornog ulja je da smanji trenje, čime dirketno sprečava oštećenja motora. Iako motorno ulje ima višestruku ulogu, kao esencijalne se ističu podmazivanje, zaštita, čišćnje i hlađenje.

Kao što smo već napomenuli, motorno ulje podmazuje sve delove motora koji su u pokretu kako bi smanjilo trenje koje izaziva habanje, odnosno eventulni gubitak snage motora. Kvalitetno ulje odmah po startu motora dolazi do svih delova kojima je neophodno podmazivanje, zbog čega i sam motor brzo postiže veći broj obrtaja. Pored toga, tokom rada motora ulje stvara film između delova i pokretu, čime se povećava snaga i poboljšavaju performanse motora.

Pored podmazivanja i poboljšanja peformansi, tanak film koji se stvara između svih delova motora u pokretu pruža i zaštitu. Na taj način se svi delovi motora štite od habanja koje prouzrokuje trenje, a pritom štiti i motor i delove motora od pojave korozije.

Motor kao jedna kompleksna celina funkcioniše optimalno samo ako su svi delovi dobro podmazani i pritom nema stranih čestica, tj. prljavštine. Treba napomenuti da i najsitnije čestice veličine 5-20 mikrona mogu naneti ozbiljniju štetu motoru. Iako je za zaštitu od prodora stranih tela zadužen sistem filtracije, ulje takođe sprečava stvaranje naslaga i pritom prenosi svu nečistoću iz motora do sistema filtracije.

Hladnjak automobila hladi gornji deo motora, dok ulje prenosi toplotu koja nastaje sagorevanjem i trenjem unutršanjih elemenata motora. Ulje sakuplja višak motora koji radi i prenosi toplotu do lonca. Tu se toplota polako predaje vazduhu, zbog čega ne treba zanemariti ulogu ulja u hlađenju.

Kada se menja ulje?

Oko intervala zamene ulja se vode česte diskusije na internetu, a vozači neretko kupuju automobile kod kojih proizvođač preporučuje zamenu na 15.000 ili čak 30.000 km. Stručnjaci objašnjavaju da se preporučeni servisni interval najčešće odnosi na vožnju u idealnim uslovima, zbog čega zamenu treba izvršiti ranije. U uslovima česte „kreni-stani“ vožnje, hladnog starta ili vožnje na kraćim destinacijama, ulje može znatno brže da degradira, gubeći svoje pozitivne karakteristike. U takvim uslovima je najbolje skratiti za 50% interval zamene, tako da se najčešće preporučuje zamena ulja nakon pređenih 10.000 km, a kod starijih automobila čak i nakon pređenih 7.000 km.

Noviji automobili poseduju senzore koji skreću pažnju kada je potrebna zamena ulja, ali je svakako najbolja praksa ustaliti ritam koji najviše odgovara vašem načinu vožnje i automobilu. Pri izboru motornih ulja, uvek treba pratiti preporuke proizvođača, a širok asortiman mineralnih, polusintetičkih i sintetičkih motornih ulja možete pronaći i u našoj prodavnici. Sa obzirom da je motorno ulje krv vozila, motor bez ulja je praktično „mrtav“. Naime, svi pokretni delovi motora koji ostanu bez ulja su izloženi ogromnom habanju usled trenja, što se može završiti pucanjem bloka motora. Međutim, do oštećenja, doduše ne kobnih, može doći i kada je motor izložen degradiranom ili nekvalitetnom ulju, zbog čega savetujemo redovnu kontrolu nivoa i kvaliteta ulja.

Kako bi izbegli neprijatne situacije i skupe popravke, neophodno je da povremeno kontrolišete nivo ulja. Noviji automobili imaju ugrađene dijagnostičke alate koji mere pritisak ulja u motoru, i kada su izmereni nepoželjni parametri, pojavljuje se signal na komandnoj tabli. Međutim, kod starijih automobila lampica za proveru ulja najčešće nije merodavan signal, pa je najbolje da nivo kontrolišete ručno. AMSS zato preporučuje pre kretanja na svaki duži put i ručnu proveru nivoa ulja u motoru. Ukoliko dođete u situaciju da se lampica koja ukazuje na nizak nivo ulja u motoru upali, morate odmah da zaustavite vozilo, naravano u skladu sa pravilima bezbednosti u saobraćaju. To znači da ne treba čekati sledeću pumpu, jer šteta na motoru može biti ogromna.

Menjačko (transmisiono) ulje

Transmisija je sistem za prenos snage u automobilu, koji se sastoji od ogromnog broja zupčanika. Zadatak zupčaničkih prenosnika, menjača i diferencijala je da prenose snagu motora na osovine i točkove vozila, pri čemu su zubi zupčanika izloženi ekstremno visokim pritiscima. Najveći pritisci se javljaju pri startu i zaustavljanju vozila. Transmisiono ulje podmazuje sve elemente transmisionog sistema, čime olakšava njegov rad i doprinosi udobnosti u vožnji. Ukoliko dođe do problema u podmazivanju, što je najčešće uzrokovano podmazivanje kontaminiranim uljem, stvaraju se mikroudubljenja, koa su prvi korak u razvoju korozije. Pri zameni i kupovini treba imati na umu da postoje ulja za manuelene menjače i diferencijale, kao i ulja za automatske menjače.

Većina proizvođača automobila su danas prešli na sistem doživotnog punjenja ulja manuelnog menjača, pa uglavnom nema potrebe za promenom. Međutim, pojedini japanski proizvođači preporučuju interval zamene svakih 7-8 godina, ili na svake 2-3 godine ako su uslovi u kojima se vozi posebno teški. Međutim, to što nema klasičan interval zamene kao i motorno ulje, ne znači da treba zapostaviti proveru menjačkog ulja. I dok vlasnik sam može obaviti proveru, preporučuje se da se zamena ostavi serviserima.

Menjačka ulja za automatske menjače, poznata kao ATF (automatic transmision fluid) imaju višestruku ulogu. Naime, ona podmazuju elemente automatskog menjača i imaju ulogu hidrauličnog ulja u složenom hidrauličnom sistemu automatske transmisije. Interval zamene ulja kod automatskih menjača zavisi od proizvođača, i najčešće iznosi od 60.000 do 120.000 pređenih kilometara. S obzirom da je reč o složenim sistemima, automatski menjač je još uvek „bauk“ za vozače u Srbiji.

Ukoliko primetite proklizavanje, neprijatni mirisi nalik na paljevinu, krčanje i piskav zvuk prilikom promene brzina, to može značiti da je vreme za promenu menjačkog ulja. Simptomi ne moraju uvek da se ispolje na isti način, a na interval može da utiče i curenje ulja iz menjača. Ulje koje je kontiminirano može da potamni ili dobije zrnastu strukturu. Kao i kod motornog ulja, odlaganje zamene menjačkog otvara put za ozbiljna oštećenja transmisije i drugih zupčastih prenosnika. Zbog toga pri prvim siptomima ne treba čekati, jer remont i kupovina novog sistema mogu biti izuzetno skupi.

Kočiona tečnost

Istraživanja su pokazala da vozač koji godišnje pređe između 15.000 i 20.000 km u proseku pritisne kočnicu i do 75.000 puta. Iako mnogi vozači zanemaruju znaćaj kočione tečnost, ona umnogome utiče na bezbednost u vožnji. Glavna uloga kočione tečnosti je da prenese pritisak sa glavnog kočionog cilindra na kočione pločice, koje usporavaju disk, a samim tim automobil. Kako bi prenela pritisak, kočiona tečnost ne sme da vremenom isparava, a pritom mora da podmazuje i štiti celokupni sistem od korozije.

Budući da kočioni sistem nije u potpunosti hermetički zatvoren, kočiona tečnost reaguje sa vazduhom, zbog čega se stvara vlaga. Kada se kočnice usled učestalijeg kočenja zagreju, vlaga u kočionoj tečnosti smanjuje tačku njenog ključanja, pa nastaju parni čepovi u sistemu. Parni čepovi umanuju kočionu silu, odnosno pedala postaje mekana, čime se direktno ugrožava bezbednost vozača i putnika. Najčešće preporuke proizvođača su da se kočiona tečnost menja svake dve godine, ili nakon 60.000 pređenih kilometara, ukoliko se automobil intenzivno koristi. Pored toga, u korisničkom uputstvu svakog automobila stoje preporuke za interval zamene. Uopšteno je pravilo da kočionu tečnost treba zameniti kada sadržaj vlage pređe 3%. Merenje vlage u kočionom sistemu možete obaviti i u BeoCar servisu. Vlaga pored smanjenja pritiska može da stvori i koroziju, na koju su posebno osetljivi automobili sa ABS sistemom.

Kočionu tečnost treba promeniti i kada menjate bilo koji od elemenata kočionog sistema kroz koji ona prolazi, kao što su kočioni cilindar, pločice ili vodovi. Prilikom zamene ovi elementi dolaze u kontakt sa vazduhom, zbog čega kočiona tečnost gubi svoje karakteristike. Pri zameni treba voditi računa da kočiona tečnost uvek bude nova, jer su otvorene bočice iz razloga koje smo navelii praktično neupotrebljive. Široku ponudu kočionih ulja možete pronaći i u BeoCar prodavnici.

Kočiona ulja se najčešće razlikuju po DOT oznaci koju nose, a koja se odnosi na tačku ključanja. Tačka ključanja predstavlja temperaturu do koje su ove tečnosti efikasne, a najčešće se sreću DOT 3,4,5, 5.1 i Class 6. Tečnosti sa oznakama DOT 3, 4 i 5.1 su na bazi na bazi glikola, a najviša tačka ključanja je 270°C. Ove tečnosti mogu međusobno da se mešaju, ali pri kupovini ipak treba pratiti uputstva i savete proizvođača. DOT 5 kočione tečnosti su na bazi silikonskih ulja, zbog čega ne upijaju vlagu i traju znatno duže. Ona se koriste kod određenih novijih automobila, kao i starijih automobila koji se ne voze prečesto. Ipak, ove tečnosti ne mogu da se mešaju sa drugim kočionim tečnostima.

Rashladna tečnost

Hladnjak je centralna komponenta sistema za hlađenje vozila. Njegova primarna funkcija je nadgledanje i regulacija temperature motora u vozilu i sprečavanje pregrevanja motora. Međutim, hladnjak je efikasan samo dok u njemu ima dovoljno kvalitetne rashladne tečnosti, odnosno antifriza. S' obzirom da se blizu 70% energije goriva pretvara u toplotu, rashladni sistem mora da efikasno rasporedi toplotu između motora i sredine. Rashladna tečnost prolazi kroz motor, upija toplotu i hladi ga. Kada napusti motor, tečnost ona prolazi kroz izmenjivač toplote (hladnjak), koji prenosi toplotu iz tečnosti u vazduh koji cirkuliše kroz izmenjivač.

Iako većina smatra da antifriz samo sprečava zamrzavanje vode u bloku motora i njegovo oštećenje, rashladna tečnost ima višestruku ulogu. Tečnost koja se koristi za hlađenje motora ima vrlo nisku tačku smrzavanja, visoku tačku ključanja i kapacitet da zadrži puno toplote. Ova tečnost, poznata kao i antifriz, tako ima radnu temperaturu od -34°C do +107°C. Pored hlađenja, adekvatna rashladna tečnost ima i antikorozivnu ulogu. Međutim, kao i kod ostalih tečnosti u automobilu, vremenom dolazi do degradacije, curenja ili isparenja, čime se motor dovodi u rizik od pregrevanja.

Pri toplom vremenu uvek postoji rizik od pregrevanja motora, međutim rizik umnogome raste ukoliko je u hladnjaku malo tečnosti ili ona curi. U zavisnosti od proizvođača automobila, rashladna tečnost se menja svake 2-3 godine, ili na oko 30.000 km. Tečnost može vremenom da izgubi svoje pozitivne karakteristike, zbog čega dolazi do vidljive pojave rđe u sistemu za hlađenje. Pored toga, usled pucanja gumenih creva koja vremenom postaju tvrda, može doći i do curenja rashladne tečnosti. Zbog toga treba proveriti da nema obojene tečnosti ispod automobila. Nekada je curenje rashladne tečnosti minimalno i neprimetno, što ne znači da ga nema. Zbog toga je veoma važno redovno proveravati njen nivo. Ukoliko je evidentna razlika između dve provere, treba potražiti pomoć servisera. Pri zameni rashladne tečnosti uvek pratite preporuke proizvođača automobila, i nemojte da mešate rashladne tečnosti.

Hidraulično ulje (ulje za servo volana)

Hidraulički sistem upravljača, poznat još i kao servo sistem, omogućava nam da uz što manji napor pomeramo upravljač i upravljamo automobilom. Osnovna funkcija hidrauličnog ulja je da deluje kao medijum za prenošenje sile iz jedne tačke u drugu. Pored toga, hidraulično ulje podmazuje elemente sistema i obezbeđuje zaptivanje, štite'i sistem od pojave korozije i odvode'i toplotu. Ukoliko ponestane ulja u servo sistemu, dolazi do prekomernog habanja elemenata, što može da izazove pištanje tokom upravljanja i otežano upravljanje, poznato kao „tvrd volan“. Pored toga, degradirano ulje gubi mazivne i zaštitne sposobnosti, zbog čega stradaju svi osetljivi delovi upravljačkog sistema.

Ulje za servo volana se menja kada njegov njegov nivo padne ispod preporučenih vrednosti ili ono izgubi svoje pozitivne karakteristike. Sa obzirom da se ulje na toploti širi, nivo ulja u servo sistemu se proverava kada je motor isključen, tj. kada se beleže maksimalna i minimalna vrednost. Curenje ulja i preterana potrošnja predstavljaju ozbiljan rizik po servo sistem upravljača, pa treba povremeno pratiti nivo ulja.

Osim nivoa ulja, treba pratiti i njegovu boju. Boja ulja za servo volana zavisi od samog proizvođača, ali ukoliko ono postane tamno braon ili dobije miris pregorelog ulja, trebalo bi da se zameni. Vizualnom proverom ulje može se utvrdili i da li u ulju ima i tragova vazduha, odnosno pene. To je znak da servo pumpa povlači vazduh, pa treba proveriti nivo ili semeringe. Na kraju, ulje za servo volana se po pravilu menja svake dve godine, bez obzira na njegov nivo i boju. Kao i motorno, ovo ulje se vremenom degradira i gubi svoje mazivne karakteristike.