Zašto i leti treba proveravati nivo antifriza?

Današnji automobili su dizajnirani za sve zahtevnije uslove vožnje, ali bez obzira na performanse, on ne može da radi bez jedne od tri esencijalne tečnosti – antifriza. Antifriz igra veoma važnu ulogu u hlađenju motora sa unutrašnjim sagorevanjem, a brojni vozači se za njega sete zimi, kada do izražaja dolazi njegova primarna uloga u zaštiti rashladne tečnosti od smrzavanja. Međutim, antifriz ima višestruku ulogu, pa ćemo u ovom tekstu detaljnije govoriti o tipovima i značaju, uz savete za rukovanje, kako da izaberete pravi antifriz i zašto je važno da ga imate dovoljno i leti.

Višestruka uloga antifriza

Antifriz je hemisjka supstanca koja se sastoji od baznog fluida, koji može biti mono-etilen glikol (MEG), ili u poslednje vreme propilen glikol ili glicerin, i aditiva koji šite sistem za hlađenje. Antifriz treba da sadrži najmanje 90% MEG-a, najviše 4% vode, a ostale komponente su aditivi. MEG je najčešći bazni fluid i on je zadužen da snizi tačku mržnjenja rashladne tečnosti. Međutim, čist MEG izaziva koroziju crnih i obojenih metala, zbog čega se dodaju aditivi, kao što su inhibitori korozije, kavitacije i taloženja, i oni sprečavaju pojavu korozije, taloženja kamenca i penušenja u sistemu za hlađenje.

MEG, kao bazni fluid, je otrovan za ljude i životinje, zbog čega se poslednjih godina sve više koriste glicerin ili glikoli. Oni imaju nešto manje stabilnu tačku mržnjenja, međutim predstavljaju ekološki prihvatljivije supstance, zbog čega su sve češći na tržištu.

Antifriz ima veoma važnu ulogu u sistemo za hlađenje motora, gde sprečava mržnjenje rashladne tečnosti tokom hladnih zimskih temperatura. Zaleđena rashladna tečnost ima veću zapreminu u odnosu na tečno stanje, pa može ozbiljnije da ošteti delove motora koje hladi. To je osnovna, ujedno najbitnija, i među vozačima najpoznatija uloga antifriza, međutim to nije sve.

Antifriz rashladnoj tečnosti povišava tačku ključanja prvi visokim temeperaturama. Tokom vrelih letnjih meseci, temperatura rashladne stečnosti doseže i 90-100 stepeni i voda počinje da ključa. Ključanjem voda isparava i nestaje iz hladnjaka, narušava se uloga hlađenja, pa može lako da dođe do „kuvanja“ motora. Zbog toga je veoma važno da imate dovoljno antifriza u hladnjaku i leti.

Pored manipulacije mržnjenja i ključanja, antifriz uz pomoć aditiva pruža:

• antikorozivne karakteristike,
• sprečava taloženje i penušanje,
• sprečava taloženje kamenca,
• pruža mazivne karkteristike.

Sprečavanjem korozije i taloženjem čestica delovima sistema kroz koje cirkuliše rashladna tečnost, on funkcioniše besprekorno. Tek tada da adekvatno i izbaci višak toplote iz mehanizama i svih pojedinačnih delova konstrukcije motora, doprinese bržem postizanju radne temperature i mirnijem radu. Zbog toga je važno da proverite nivo rashladne tečnosti bar dva puta godinšnje, odnosno podjednako i tokom leta i zime.

Da li je antifriz isto što i rashladna tečnost?

U diskusijama ćete često čuti ljude koji poistovećuju antifriz i rashladnu tečnost, što je delimično tačno, ali ne i pravilno. Antifriz je samo deo rashladne tečnosti, koja se sastoji od vode i antifriza. Voda se ledi na 0 stepeni i ključa na 100 stepeni celzijusa, zbog čega je nemoguće rashladiti motor tokom zime i visokih letnjih temperatura samo vodom. Vodi se dodaje antifriz, kako bi snizio tačku mržnjenja i povećao tačku ključanja, i takva mešavina se jednom rečju naziva rashladna tečnost.

Ova dva pojma se često poistovećuju zato što u prodavnicama možete da kupite unapred pripremljenu rashladnu tečnost, odnosno pripremljenu mešavinu antifriza i vode, najčešće u odnosu 50-50 ili 40-60. Ovakvu mešavinu, kao što je Bell antifriz 40% možete odmah naliti u posudu predviđenu za to, ali imajte na umu da ona ima unapred određeni razmer vode i antifriza, pa pruža unapred određene karakteristike rashladne tečnosti (tačku mržnjenja i ključanja).

Ipak, češći su koncentrovani antifrizi, kao što je Total G11 Antifriz koji pre upotrebe mora da se promeša sa demineralizovanom vodom. Gotovo svi proizvođači preporučuju demineralizovanu vodu, pre svega zbog kamenca iz „česmovače“, koji može da se nataloži u sistemu i pravi probleme pri hlađenju. Prednost ovakvog antifriza je to što sami možete da birate odnos. Premera radi, mešanjem 50-50%, dobijate rashladnu tečnost koja ima tačku mržnjenja od oko -40 stepeni C, što su realni uslovi u našem podneblju. Ukoliko strahujete, možete dodati više antifriza (60-40%), ili ukoliko su zime blage, možete smanjiti odnos (40-60%). Naravno, ne treba preterivati, pre svega zato što bazni fluid (MEG) u većim koncentracijama izaziva koroziju koja može da naškodi sistemu za hlađenje.

Stepen snižavanja tačke mržnjenja se razlikuje od tipova, odnosno forumulacije antifriza, ali ponekada i od samih proizvođača. Zato pri pripremi antifriza uvek pratite uputstva proizvođača, koji propisuje tačne tačke mržnjenja i ključanja u određenoj zapremini.

Vrste Antifriza

Kao što smo napomenuli na početku, antifriz se sastoji od baznog fluida (npr. MEG) i aditiva koji mu poboljšavaju karakteristike. I dok bazni fluid zauzima najveći deo antifriza i ostaje isti kod svih antifriza, menja se sastav inhibitora, odnosno aditiva koji pružaju antikorozivne i druge karakteristike. Zbog toga se sreće nekoliko osnovnih tipova prema kojima se vozači orijentišu pri kupovini.

Tradicionalni antifrizi (IAT – Inorganic Acid Technology) su antifrizi sa neorganskim inhibitorima. Ovo su stari antifrizi koji su namenjeni vozilima krajem 80 ih, do sredine devedesitih. Baznom glikolu su dodati neorganski inhibitori kao što su fosfati, amine, nitrati ili silikati, koji pružaju odlične antikorozivne karakteristike i ne reaguju sa materijalima kao što su čelik i gvožđe, koji su se nakada koristili za izradu sistema za hlađenje i motora. Velika prednost ove vrste antifriza je to što neorganski inhibitori pružaju bolje antikorozivne karakteristike od organskih jedinjenja, pre svega zato što deluju preventivno u sprečavanju korozije. Međutim oni imaju kraći vek trajanja. IAT antifrizi se menjaju svake dve godine ili nakon 60.000 km. Ukoliko sadrže silikate (SAC), traju 3 godine ili 100.000 pređenih kilometara.

Organski antifrizi (OAT - Organic Acid Technology) sadrže organske kiseline i oni su namenjeni motorima proizvedenim nakon 2000. godine, a koriste se i danas. Organske kiseline u ovim antifrizima ne reaguju sa lakim kompozitnim materijalima (aluminijum, legure magnezijuma) od kojih su napravljeni današnji sistemi za hlađenje, a aditivi pružaju odlične zaštitne karakteristike. Međutim, nedostatak fosfata i silikata znači i nešto slabije antikorozivne karakteristike od IAT antifriza. Naime, ova vrsta ima čestice stvaraju zaštitni film samo na mestima na kojima se pojavila korozija, ali nemaju preventivnu ulogu kao fosfati ili silikati. Ipak, organske kiseline traju znatno duže, pa se ovi antifrizi reklamiraju kao „long life“, odnosno period zamene im je 4-5 godina. Kod ovih antifriza je često promenjena i baza, jer su propandiol ili propilen glikol manje štetni po okolinu i ljude.

Hibridni antifrizi (HOAT – Hybrid Organic Acid Technology) kombinuju dobre strane IAT i OAT antifriza, odnosno organskih i neorganskih kiselina. Naime, ova vrsta antifriza pruža preventivne antikorozivne karakteristike kao IAT, ali i dugotrajnost kao i OAT antifrizi, pa mu je period zamene 5 godina, a postoje i ekstremne varijacije koje traju i 10-15 godina bez potrebe za zamenom. Ovaj tip se preporučuje motorima proizvedenim nakon 2002. godine, a sastav mu omogućava da ne oštećuje delove modernih motora sastavljenih od kompozitnih materijala. HOAT i OAT antifrizi dolaze u više varijanta, kao što su P-HOAT, Si-OAT, NAP-free HOAT i drugi. Tako oni mogu da sadrže fosfate, silikate, ili da nemaju tragove fosfata, silikata, nitrita ili amina. Svi ovi aditivi pružaju željenje karaktaristike, kao što su bolja zaštita od korozije ili dugotrajnost i druge, zbog čega se najčešće koriste kod novijih vozila.

S obzirom na veliki broj različitih vrsta, pri kupovini antifriza je veoma važno da poštujete preporuke proizvođača automobila. Pogrešan antifriz može negativno da reaguje sa metalima od kojih je napravljen hladnjak ili ostali delovi sistema za hlađenje kroz koje cirkuliše, čime se narušava njegova glavna funkcija, pa možete da nanesete i ozbiljniju štetu motoru.

Šta znače oznake G11, G12, G12+, G12++, G13 kod antifriza?

Svaki antifriz mora da zadovolji određene standarde kvaliteta da bi se plasirao na tržište, a svaki standard je dobio i svoju oznaku. Na našem tržištu su najzastupljeniji G11, G12, G12+ i G12++ antifrizi, koji su u stvari oznake standarda koje antifriz mora da zadovoljni kod Volskwagenovih vozila. Ipak, ove oznake su polako postale opšteprihvaćene među različitim proizvođačima, i najčešće označavaju tip antifriza i njegove karakteristike, kojima se vozači i više vode u odnosu na klasične tipove prema formulaciji.

Oznakom G11 se označavaju tradicionalni antifrizi (IAT), koji su namenjeni starijim vozilima proizvedenim do 2000. godine, (preciznije 1996.) i najčešćče se boje zelenom ili plavom bojom. Ovo su jedni od najstarijih i ujedno najpopularnijih i najjeftinijih antifriza na tržištu, i sadrže fosfate, silikate nitrite i amine. Ipak oni nisu dugotrajni i kompatabilni sa novijim sistemima za hlađenje i motora.

G12 antifriz predstavlja organske antifrize (OAT) koji su se pojavili sa razvojem tehnologija u izradi motora i hladnjaka, i oni ne sadrže fostfate ili silikate, čime je poboljšana dugotrajnost, ali su nastali problemi sa korozivnom zaštitom. Zbog toga su se pojavili G12+ antifrizi koji kombinuju dobre strane oba tipa (IAT i OAT), odnosno dugotrajnost i zaštitu elemenata sistema. Nakon 2008. su se pojavili i G12++ antifrizi sa OAT osnovom sa dodatkom veoma male koncentracije mineralnih aditiva za bolje antikorozivnu zaštitu i još veću dugotrajnost.

G13 antifrizi su tržištu predstavljeni nakon 2012. godine pre svega zbog promena u ekološkim standardima. Oni pružaju slične karakteristike kao G12+ antifrizi i dobro reaguju sa hladnjacima od aluninijuma i legura magnezijuma kod novijih vozila. Ipak, najveća razlika je u bazi koja je sačinjena od od propilen glikola koji je manje štetan po okolinu.

Šta označavaju boje antifriza?

Antifriz je u osnovi bezbojan, ali se naknadno boji po želji proizvođača ili prodavca. Vremenom su različiti tipovi antifriza poprimili boje, pa u skoro 90% slučajeva možete na osnovu boje prepoznati o kom tipu antifriza je reč. Tako su tradicionalni G11 antifrizi najčešće zeleni, plavi ili žuti. G12 je uglavnom crvene ili roze boje, G12+ je crvene ili ljubičaste, dok su G12++ i G13 ljubičaste boje.

Međutim, imajte na umu da ne postoje nikakvi standardi koji bi propisali koje boje antifriz mora da bude. Prozivođači ga uglavnom boje zbog lakšeg raspoznavanja, ali boja ne mora uvek da bude usko povezana sa tipom antifriza.

Zbog toga pri kupovini nemojte da se vodite bojama, već čitajte sastav antifriza. Neretko će se desiti da vam mehaničari doliju antifriz koji pruža iste karakteristike kao i onaj koji ste imali u rezervoaru za rahsladnu tečnost, a koji nije iste boje kao prethodni antifriz.

Da li je moguće mešati tipove antifriza?

U teoriji, da, možete mešati dva slična tipa antifriza, ali se to u praksi ne preporučuje. Nikako ne treba mešati IAT i OAT antifrize, dok bi hibridni anitifrizi u teoriji mogli da se mešaju sa ova dva tipa, sve dok se pažnja obraća na prisustvo silikata ili fosfata i ostalih aditiva u oba tipa antifriza. Postoje i tablice kompatabilnosti dva antifriza, međutim one mogu da budu veoma komplikovane za praćenje, a nekada su i različite od proizvođača do proizvođača.

Ukoliko morate da promešate dva antifriza, možete da poštujete višu hijerarhiju, odnosno da sipate G13 u G12+ ili G11, ali nikako nemojte da mešate neorganske i organske. Ipak, imajte na umu da kada promešate kvalitetniji i noviji antifriz i stariji, on će poprimiti karakteristike starijeg, pa nećete postići ništa, već ćete izgubiti novac uložen u skuplje i novije antifrize.

U slučaju da pomešate organske i neorganske antifrize, dolazi do hemijske reakcije između njih. U odeljku za antifriz se stvara braon sluz koja cirkuliše kroz sistem, ali nema pogodne karakteristike za hlađenje. Ova sluz može da začepi ceo sistem, čime se narušava uloga hlađenja, pa možete ozbiljnije da oštetite motor.

Ako se nađete u situaciji da jednostavno morate da dolijete antifriz ali niste sigurni koji, bolje je doliti običnu vodu kao prvu pomoć do prve pumpe ili servisa. Voda će koliko-toliko pomoći u hlađenju motora, ali imajte na umu da tako razblažujete antifriz, zbog čega gubi svoju primarnu funkciju u regulisanju tački mržnjenja i ključanja.

Kada je vreme za zamenu antifriza?

Bazni fluid koji zauzima i najveći deo antifriza može dugo da obavlja svoju funkciju, međutim aditivi, odnosno inhibitori vremenom gube svoje pozitivne karakteristike. Kao što smo govorili već, svaki antifriz ima preporučeno vreme zamene, koje se odnosi na godine, ili pređenu kilometražu, odnosno broj radnih sati kod industrijskih mašina. Istina je da ukoliko prekoračite vreme zamene, antifriz će i dalje držati povoljne tačke mržnjenja i ključanja, međutim polako se gube zaštita od korozije, kamenca ili penušanja. Zbog korozije može doći do curenja hladnjaka, dok bilo kakve naslage sprečavaju nesmetanu cirkulaciju rashladnog sredstva, pa samim tim i adekvatno hlađenje.

Zbog toga je važno da antifriz menjate:

• Kada prođe preporučeni period prepisan od strane proizvođača
• Kada pređete kilometražu ili radne sate koje predlaže prozivođač
• Ukoliko je nivo rashladne tečnosti ispod preporučenog nivoa
• Ukoliko primetite probleme odnosno mržnjenje ili ključanje tokom leta i zime

Saveti za pravilnu upotrebu i zamenu antifriza

• Redovno menjate antifriz prema preporukama proizvođača antifriza, bilo da je to vreme, pređena kilometraža ili radni sati, Pri izboru antifriza uvek poštujte preporuke proizvođača automobila. Preporuke ćete pronaći u tehničkoj dokumentaciji automobila, odnosno uputstvu, a ukoliko niste sigurni, možete zatražiti pomoć od stručnjaka u BeoCar servisu.
• Nemojte se strogo voditi bojama antifriza. Boje će u 90% slučajeva odgovarati tipu antifriza, međutim one nisu standardizovane, pa ne moraju da budu uvek u skladu sa njegovim sastavom.
• Izbegavajte mešanje antifriza. Iako su u teoriji noviji antifrizi kompatabilni sa nekim starijim tipovima, tablice kompatabilnosti su prilično složene, a nekada se razlikuju i od proizvođača do proizvođača.
• Nemojte sipati koncentrovani antifriz. Bazni fluid koliko god pružao pozitivne karakteristike, izaziva koroziju metala, pa ukoliko kupujete kocentrovani antifriz (100%), morate da ga razblažite demineralizovanom vodom.
• Pri mešanju uvek koristite demineralizovanu vodu. Iako antifriz sadrži aditive koji sprečavaju taloženje kamenca, u vodi sa vodovoda ga često ima i previše.
• Prilagodite koncentraciju klimatskim uslovima. Razmerom 1:1 najčešće dobijate ujednačenu rashladnu tečnost koja se neće smrznuti na temperaturama i do -40 stepeni. Ukoliko niste sigurni, možete kupiti i pripremljenu rashladnu tečnost sa određenom koncentracijom. Upotrebom 70 ili više procenata antifriza se približavate koncentrovanom antifrizu sa rizikom od korozije, dok 30 i manje procenata može da bude previše razblaženo, pa dolazi do mržnjenja pri temperaturama od svega -5.
• Ne zaboravite na antifriz i leti. Antifriz povišava tačku ključanja tečnosti, pa je veoma važno da proverite nivo pre polaska na duža putovanja ili letovanje.
• Korisite zaštinu opremu kada dolivate antifriz. MEG je toksična supstanca koja je štetna po ljude i životinje, tako da nemojte da rukujete bez zaštitnih rukavica.