Auto klima - Značaj, funkcije i servisiranje

Za većinu od nas, auto klima je postala neizostavan deo svakodnevnog života, pogotovo tokom vrućih letnjih mjeseci. I dok nam pruža prijatnu i osvežavajuću atmosferu u vozilu, često zanemarujemo važnost pravilnog servisiranja i održavanja auto klime. Stvaranjem idealnih uslova u kabini, vozači su bolje usresređeni na vožnju i dešavanju na putu, pa auto klima može indirektno da utiče i na bezbednost u vožnji. Stoga u ovom blogu istražujemo ulogu auto klime, ali i važnost njenog redovnog servisiranja i održavanja.

Neispravna klima čini reakcije vozača sporijim

Glavna uloga auto klime je regulacija temperature u kabini vozila, a vozačima je često prva asocijacija hlađenje tokom vrelih letnjih meseci. Međutim, klima je korisna i tokom zime, kada pomaže u odmagljivanju vetrobrana i prozora u automobilu, i dodatno filtrira i ovlažuje vazduh. Iako se često zanemaruje, regulacija temperature u kabini može da utiče i na bezbednost u vožnji.

Naime, visoke temperature u kabini stvaraju nepogodne uslove u vožnji. Sunčeva svetlost može da podigne temperaturu u kabini i za 15°C više u odnosu na spoljašnju temperaturu, i tada se javlja takozvani klimatski stres. Usled visoke temeprature, mozak prima manje kiseonika, vozači se osećaju umorno, koncentracija opada, a reakcije kasne. Visoke temperature u kabini izazivaju i znojenje i povećanu telesnu temperaturu, koje može da izazove osećaj nelagodnosti, što direktno smanjuje osećaj kontrole nad vozilom. Slično je i sa niskim temperaturama, koje stvaraju neprijatne uslove u vožnji, odnosno odvlače pažnju i smanjuju koncentraciju vozačima, tako da uzdržavanje od korišćenja klime može biti jednaka greška kao i preterano korišćenje.

Međutim, idealna temperatura u kabini nije jedini preduslov za prijatnu vožnju. Klima osim temperature reguliše i vlažnost vazduha u kabini, kako bi uslovi u vožnji bili idealni. Previše suv ili vlažan vazduh takođe stvaraju nepovoljne uslove za vožnju. Grlo postaje suvo, javlja se peckanje i nelagodan osećaj u respiratornom sistemu, a pritom se stvaraju i pogodni uslovi za razvoj bakterija i alergija.

Pored temperature i vlažnosti, auto klima kontroliše i filtrira vazduh koji ulazi u vozilo. Na filteru se zadržavaju prašina, polen i nečistoće iz vazduha, što je posebno važno kod vozača koji pate od alergija ili su osetljivi na čestice iz vazduha. Dodatni problem stvaraju i neprijatni mirisi, koji mogu da se javi ukoliko se nakupe bakterije ili štetne čestice, što može da se desi ukoliko ima kvarova u sistemu ili je zarpljan filter.

Upravljanje klimom

Postoje dva načina upravljanja klimom: manuelno ili automatski. Manuelno upravljanje je u prošlosti bio najpopularniji tip kontrole, a sreće se i danas u nižim paketima opreme. Ovakva kontrola podrazumeva da vi sami podešavate klimu i stvarate najpogodnije uslove u kabini, uključujući temperaturu, vlažnost, mesta na kojima će se klima fokusirati i drugo.

Danas su znatno popularnije automatske klime koje su neizostavni deo većih paketa opreme ili luksuznih automobila. Kod automatske klime, korisnik podešava željenu temperaturu u kabini, dok niz senzora detektuje ostale uslove kao što su vlažnost ili razlika između spoljašnje ili unutrašnje temperature. Centralni računar na osnovu podatak sa senzora dalje prilagođava vlažnost vazduha, protok i cirkulaciju vazduha u kabini. Kod luksuznih automobila, senzori su smešteni i u zadnjem delu kabine, pa se jasno očitavaju i prelagođavaju vrednosti dve različite klimatske zone, u prednjem i zadnjem delu automobila.

Kako funkcioniše auto klima?

Auto klima funkcioniše po principu ciklusa kompresije rashladnog sredstva, slično i ostalim, odnosno klasičnim klima uređajima. Ceo delimično zatvoreni sistem se sastoji iz više elementa koji se smeštaju na stranu visokog i stranu niskog pritiska. Rashladno sredstvo, najčešće freon R134a ili noviji R1234yf, cirkuliše kroz ovaj sistem, i prelaskom iz tečnog u gasovito stanje apsorbuje toplotu i isporučuje hladan vazduh u kabinu. Međutim, da bi došlo dotle, on prolazi kroz više komponenti.

Na prvom mestu je kompresor, koji je takoreći srce klime. Kompresor se pokreće preko kaiša, radilice ili kolenastog vratila i elektromagnetnog kvačila i njegov zadatak je da kompresuje, odnosno poveća pritisak i temperaturu rashladnom sredstvu. Pod pritiskom, rashladno sredstvo prelazi iz tečnog u gasovito stanje i dalje odlazi u kondenzator.

Kondenzator ili hladnjak se nalazi u prednjem delu automobila, najčešće pored ili ispred hladnjaka za rashladnu tečnost motora, i njegov zadatak je da smanji temperaturu rashladnog sredstva, ali održi visoki pritisak. Hladan vazduh koji prolazi kroz hladnjak rashladnom sredstvu smanjuje temperaturu, i on prelazi iz gasovitog u tečno stanje, ali i dalje ostaje pod visokim pritiskom. Kada izađe iz kondezatora, rashladno sredstvo dalje prolazi kroz isušivač vlage.

Isušivač vlage je ispunjen granulama koje upijaju vodu i vlagu koja je eventualno ušla u sistem. Vlaga i voda usled hlađenja mogu lako da se pretvore u kristale leda, koji mogu da oštete ceo sistem. Isušivač je poslednji element u sistemu visokog pritiska, i nalazi se između kondenzatora i ekspanzionog ventila.

Ekspanzioni ventil je prvi element u delu sa niskim pritiskom. On reguliše količinu rashladnog sredstva koja ulazi u isparivač i snižava pritisak tako što propušta gas iz kondenzatora koji je pod visokim pritiskom kroz mali otvor. Smanjenjem pritiska dolazi do ekspanzije u kojem se rashladno sredstvo pretvara u dvokomponenti fluid, odnosno mešavinu gasa i tečnosti koja liči na maglu. Usled nižeg pritiska je smanjena i njegova temperatura. Ovaj fluid, odnosno magla dalje odlazi u isparivač.

Isparivač se nalazi u kabini automobila, i izgleda kao hladnjak. On prima toplotu iz vazduha u kabini, ali je ne odaje. Topli vazduh iz kabine prelazi preko isparivača koji ispunjava rashlađeni fluid, hladi se i tako se kao hladan vraća u kabinu. Kada apsorbuje toplotu, rashladno sredstvo se u gasovitom stanju i pod niskim pritiskom opet vraća u kompresor, i ciklus počinje ponovo.

Ovo su samo najvažnije komponente, a čitav sistem sadrži još i brojne senzore za kontrolu pritiska i temperature, elektromagnetne ventile, i zaptivke koje osiguraju integritet sistema. Međutim, ukoliko samo jedan od elemenata ne funkcioniše adekvatno, ceo sistem gubi svoju ulogu.

Šta ukazuje na probleme sa klimom?

Često se dešava da auto klima naizgled radi, ali ne funkcioniše pravilno. Te nepravilnosti se najčešće ispoljavaju tako što auto klima ne može da ohladi kabinu ni posle dužeg vremena. Simptomi da postoje problemi sa klimom su:

• Klima ne radi ili ne izlazi hladan vazduh
• Izlazi previše hladnog vazduha
• Nema dovoljno hladnog vazduha (klima ne hladi efikasno)
• Javljaju se neprijatni mirisi kada se uključi klima
• Pojava vlage u kabini

Ovo su najčešći simptomi koji ukazuju na neki od problema sa radom auto klime, a uzroci mogu da budu mnogobrojni, od nevodoljoljno gasa, do problema sa cevima ili filterima u sistemu. Ukoliko primetite neki od ovih simptoma, najbolje rešenje je da se obratite stručnjacima iz BEOCAR servisa, koji će izvršiti potpunu proveru funkcionalnosti i merenje kapaciteta klime, kako bi utvrdili probleme.

Ukoliko su problemi dugo prisutni, možete i značajnije da oštetite ceo sistem i kompresor, pa ćete umesto samo punjenja, platiti i značajniju sumu za popravku ili zamenu. Da ne biste došli u situaciju da plaćate zamenu kompresora i ostalih elemenata, preporučujemo periodično servisiranje i proveru klime, koje možete obaviti u BEOCAR servisu.

Kada i kako se servisira klima?

Proleće je idealno vreme da proverite stanje klime u vašem automobilu, pre svega zato što imate dovoljno vremena da otklonite sve potencijalne nedostatke pred početak vrelih letnjih dana. Servisiranje klime se preporučuje jednom godišnje, a za najbolje rezultate ćete morati da posetite stručnjaka koji ima posebne instrumente i alate. Redovno servisiranje klima uređaja podrazumeva:

• Proveru nivoa rashladnog sredstva
• Proveru pritiska u sistemu
• Čišćenje isparivača
• Proveru cevi i zaptivki
• Zamenu isparivača
• Proveru kondenzatora
• Zamenu filtera kabine

Provera nivoa rashladnog sredstva i punjenje klime

Klima u automobilu ne može da funkcioniše bez rashladnog sredstva, odnosno freona. Nivo gasa opada u starim sistemima koji se ne servisiraju redovno, gde vremenom cevi, zaptivke i veze propadaju i propuštaju neprimetno male količine freona. Probleme ćete primetiti tek kada klima potpuno prestane ili slabo hladi, ali tada može da bude već kasno, jer sa gasom curi i ulje koje podmazuje kompresor, pa vremenom može i značajnije da se ošteti, a popravke nisu jeftine.

Svaki automobil, odnosno sistem klime, ima tačno propisan nivo gasa i ulja na kojem idealno funkcioniše, odnosno hladi. Klima neće hladiti ukoliko je nivo gasa nizak, a uključivanjem kada je nivo nizak možete ozbiljno oštetiti kompresor. Viši nivo takođe nije poželjan, i može negativno da utiče na performanse klime. Ukoliko nivo ne odgovara fabričkim vrednostima, pristupa se punjenju klime.

Punjenje klime nije nimalo jednostavan proces, i zbog celokupne prirode sistema klime se danas izvodi automatizovanom servisnom opremom. Punjenje klime se odvija u nekoliko koraka. Na prvom mestu, mašina izvlači zaostali gas i staro ulje. Nakon toga, radi se vakumiranje klime, odnosno uklanjanje vlage i nekondenzujućih gasova koji mogu da stvaraju probleme u radu.

Tek kada je ceo sistem očišćen a stari gas i ulje izbačeni, sistem se puni novim uljem i gasom. Punjenje treba da bude strogo u skladu sa preporukama proizvođača i tehničkom dokumentacijom. To se podrazumeva upotreba istog rashladnog sredstva i kompatabilnog ulja, ali samo do propisanog nivoa. Kod starijih automobila se najčešće puni R134a gas, koji je između 2014. i 2017. zbog pooštravanja ekoloških standarda zamenjen R1234yf gasom. Kada se u sistemu nalazi pravo rashladno sredstvo, u nivou koji prepisuje proizvođač, klima uređaj u automobilu funkcioniše kao jedan harmoničan sistem.

Provera pritiska u sistemu

Kao što smo napomenuli, ceo sistem auto klime se deli na stranu visokog i niskog pritiska. Kontrolom pritiska se bave senzori i napredni sistemi, međutim provera pritiska može da indikuje neki od problema, a najčešći uzrok jeste nizak nivo rashladne tečnosti, a razlike mogu da ukažu i na zaprljanost hladnjaka. Za merenje pritiska ćete morati da posetite auto servis sa specijalizovanom opremom. Provera pritiska, a samim tim i nivoa se preporučuje makar jednom godišnje, u periodu pre početka leta i visokih temperatura.

Kada klima ne radi, pritisak mirovanja gasa je na obe strane isti, i najčešće iznosi između 5 i 6 bara, što zavisi od konkretnog sistema. Ukoliko je pritisak u mirovanju niži od preporučenih vrednosti, najčešće je reč o nedostatku gasa, koji blokira rad klime. Za proveru pritiska tokom rada klime, startuje se motor i aktivira klima sa maksimalnim izduvavanjem i podiže broj obrtajana na vrednost iz tehničke dokumentacije. Tada se očitavaju dve različite vrednosti. Na strani niskog pritiska, pritisak gasa iznosi oko 2 bara, dok na strani visokog pritiska ona iznosi 10-15 bar-a, što opet zavisi od tehničkih specifikacija automobila.

Ukoliko je pritisak na strani niskog pritiska previsok, razlog je najčešće viši nivo gasa od preporučenog. Veće vrednosti na strani visokog pritiska mogu da budu uzrok zaprljanog hladnjaka ili visokih spoljašnjih temperatura.

Čišćenje isparivača klime (dezinfekcija klime)

Isparivač je element klime koji je najbliži nama kao vozačima, ali usled procesa koji se u njemu odvijaju (hlađenje toplog vazduha iz kabine), stvaraju se pogodni uslovi za kondenzaciju i razvoj buđi, plesni, bakterija i drugih organzima. Problemi sa isparivačem i klimom uopšteno ćete primetiti ukoliko osetite neprijatan miris kada se klima upali. Iako je taj miris nekada prisutan samo na početku paljenja, to je jedan od prvih simptoma da se na isparivaču nalaze bakterije, buđ ili prljavština.

Neprijatan miris je najmanji problem, a mnogi ga ignorišu s obzirom da može brzo da nestane nakon paljenja klime. Znatno veće probleme prave bakterije, plesni i buđ koji se talože na isparivaču, a koje ventilator duva u vašu kabinu. Ukoliko više od sat u automobilu svakog dana, ubrzo će se javiti iritacija grla, očiju, nosa, otežano disanje i suvi kašalj, a moguće su iu teže infekcije.

Dezinfekcija klime je najbolje rešenje, i ona podrazumeva upotrebu posebnih uređaja koji koriste dezinfekcionu tečnost i koji ispuštaju paru. Ova para cirkuliše kroz sistem ventilacije i klime, i uništava sve bakterije i mikroorganizme koji se talože na isparivaču i u ventilacionom sistemu. Iako postoje uradi sam rešenja, najbolji i najsigurniji način da obezbedite čist vazduh u automobilu jeste dezinfekcija klime u specijalizovanim servisima.

Provera cevi i zaptivka

Rashladno sredstvo se kroz sistem auto klime transportuje putem cevi koje su spojene u zavoren sistem pod pritiskom. Kada se sistem ne servisira redovno, može doći do curenja gasa. Curenja se javlljaju na ulazima i izlazima cevi iz glavnih elemenata, cevima ili u samim elementima, ali gotovo da nećete moći da primetite sve dok klima ne izgubi svoju efikasnost.

Integritet sistema se najčešće proverava pri punjenju, kada servisi dopunjuju freon i ubacuju posebnu boju. Nekoliko dana nakon punjenja se koriste elektronski uređaji i detektori koji veoma precizno mere i najmanje tragove freona u vazduhu. Ukoliko ima tragova, verovatno postoji curenje, pa se dalje pristupa inspekciji. Za utvrđivanje curenja se koristi UV lampa kojom se u mraku osvetljuju svi elementi auto klime. UV svetlost će otkriti tragove posebne boje koja je ubrizgana pri punjenju, tako da majstori mogu veoma lako da utvrde problem.

Problem može da se javi i kod cevi koja odvodi vlagu sa isparivača u isušivač. Višak vlage se umesto do isušivača, odvodi u kabinu, gde primećujete baricu ispod tepiha na suvozačevoj strani. Barica ispod automobila kada je klima upaljena je sasvim normalna pojava, jer se višak vlage kao i kod klasičnih klima odvodi van sistema, ali vlaga u kabini nije dobar znak.

Zamena isušivača

Isušivač igra veoma važnu ulogu u održanju funkcionalnosti auto klime, pre svega zato što isušuje svu vlagu koja nastaje promenom agregatnog stanja gasa. Usled niskih temperatura u daljem procesu, vlaga može lako da se kristalizuje, pa naslage leda oštećuju ceo sistem. Međutim, ovaj sakupljač vlage ima svoj vek trajanja, i trebalo bi da se promeni svake četiri godine. Razlog je to što se silika-gel koji prikuplja vlagu vremenom zasićuje pa gubi svoju funkciju.

Tako dolazi do zapušenja isušivača ili pojave vlage u ostalim delovima sistema što utiče na njegovu funkcionalnost, povišava se pritisak u sistemu i opterećuje kompresor. Sve to za uzrok ima oslabljeni ili potpuni izostanak hlađenja klime, pa se preporučuje redovna zamena isušivača.

Provera i čišćenje hladnjaka (kondenzatora)

Kondenzator, odnosno hladnjak, je još jedan od bitnih elemenata auto klime, zbog čega treba povremeno proveravati njegovo stanje. Hladnjak može lako da se ošteti udarcima kamenčića, a može da strada i usled loših cevi koje cure i uništavaju ceo sistem. Ipak, reč je o specifičnim slučajevima, pa će u okviru redovnog održavanja biti dovoljna provera, ali i pranje hladnjaka.

Na hladnjaku lako mogu da se nakupe nečistoće, mrtvi insekti, prašina i ostale čestice koje najverovatnije neće doći do vas u kabini kao sa isparivačem, ali mogu negativno da utiču na učinak razmene toplote. Hladnjak se čisti veoma pažljivo sa spoljne strane, a redovnim čišćenjem možete da izbegnete neefikasnost sistema, ali i ozbiljnija oštećenja.

Zamena filtera kabine

Filter kabine, filter polena i filter klime su različiti nazivi za prečistač vazduha ventilacije kabine. On služi za prečišćavanje čestica prašine, polena, buđi i bakterija iz vazduha, a u slučaju da se koristi filter sa dodatkom aktivnog uglja, može da ukloni i neprijatne mirise. Osim isparivača, neprijatan miris u kabini može da se javi i zbog zaprljanog filtera kabine.

Zamena filtera kabine se preporučuje tokom malog servisa ili makar jednom godišnje. Još jedan od pokazatelja da filter nije ispravan jeste kada ventilacija ne može da odmagli prozore tokom hladnog vremena. Zapušen filter dovodi do slabijeg hlađenja, lošeg rada klima uređaja, pa čak i kvarova na rashladnom sitemu.

Sada se verovatno pitate da li je vreme da i vi ovog proleća proverite ispravnost klime u automobilu. Iz našeg iskustva većini automobila potrebna je provera klime svake 2-3 godine. Kod novih automobila može proći i četiri sezone do prve interevencije, a kod mnogih starijih automobila kontrola i punjenje potrebni su svake godine. Ukratko, ako vam klima ne hladi kako treba, to je znak da treba da nas posetite.