Akumulatori - najčešći problemi i saveti za produženje radnog veka

Akumulator je jedan od vitalnih delova automobila, koji je zadužen za startovanje motora i napajanje električnih uređaja u automobilu. Na internetu se veoma često diskutuje o dugotrajnosti akumulatora, a najčešće se sreću komentari vozača da im je trajao koliko i garancija, nekima je trajao godinama bez većih problema, dok u retkim slučajevima strada veoma brzo.

Većina vozača smatra da je kvalitet izrade akumulatora poslednjih godina opao, međutim uzroke kvarova ne treba tražiti samo u proizvođačima. Akumulatori sve češće stradaju i usled loših navika vozača, pa ćemo u blogu govoriti o najčešćim problemima i savetima za produženje radnog veka akumulatora.

Zašto je važno izabrati adekvatan akumulator?

Pre nego što prodiskutujemo o problemima, prvi preduslov za dugo trajanje akumulatora je da njegova snaga odgovara zahtevima automobila. Kapacitet akumulatora koji je izražen u Ah (amper-časovima) mora da odgovara preporukama proizvođača automobila. Ukoliko izaberete slabiji akumulator, on neće imati dovoljno snage da pokrene motor, ili ako u tome uspe, može da pravi probleme drugim potrošačima. Tako se javljaju problemi sa startovanjem, a manjak struje može negativno da utiče na brojne sisteme za pomoć u vožnji.

Sa druge strane, ni „što više to bolje“ nije pravilan pristup. Ukoliko kupite akumulator prevelikog kapaciteta, možete imati problema sa punjenjem. Naime, akumulator bolje radi što je puniji, idealno do 100%, ali retko ima prilike za tako nešto u praksi. Kada napunjenost padne ispod 50%, dešavaju se hemijski procesi koji narušavaju njegov nesmetani rad, zbog čega mogu opet da se jave problemi. U slučaju prejakog akumulatora, alternator automobila jednostavno nije kreiran da pruži dovoljno struje i potpuno napuni akumulator, zbog čega vremenom gubi kapacitet i prevremeno strada.

Pažnju uvek treba obratiti i na dimenzije akumulatora, pre svega zbog montaže. Akumulator mora da bude dobro pričvršćen i u skladu sa slobodnim prostorom predviđenim za montažu. Vibracije tokom vožnje kod loše montiranog akumulatora mogu dugoročno da utiču na ploče u akumulatoru, curenje elektrolita, pa samim tim i radni vek, a vremenom se oslabljuju i konekcije, što dalje utiče na dovod struje.

Struja hladnog starta

Pored kapaciteta i veličine, pažnju pri kupovini treba obratiti i na struju hladnog starta. Struja hladnog starta (eng. Cold Cranking Amps - CCA) je maksimalna struja koju akumulator može da isporuči pri nižoj temperaturi. To je važna karakteristika akumulatora, jer pokretanje automobila zahteva mnogo jaču struju u odnosu na rad električnih uređaja u automobilu, a sposobnost je smanjena pri nižim temperaturama.

Struja hladnog starta se obično navodi pri temperaturi od -18°C ili -20°C. Što je veća struja hladnog starta, to je veća šansa da će akumulator uspeti da pokrene automobil na nižim temperaturama tokom zime. Pri kupovini, jačinu struje hladnog starta bi trebalo da prilagodite potrošačima, ali i klimatskim uslovima. Ukoliko znate da vas čekaju hladne zime, nije loše izabrati akumulatore sa većom strujom hladnog starta, ali, kao i kod kapaciteta, ne treba preterivati.

Izbor proizvođača akumulatora je stvar ličnih preferencija samih vozača. Međutim, kao što smo napomenuli na samom početku, uzroke prevremenih kvarova ne treba nužno tražiti u proizvođačima. Po pravilu, akumulatori bi trebalo da traju 3-5 godina bez većih problema, ali to nije uvek slučaj.

Šta ukazuje na probleme sa akumulatorom?

Dijagnostika kvarova automobila je veoma nezahvalna tema za diskutovanje, pre svega zato što je nemoguće sasvim precizno uvrditi uzroke „na daljinu“, odnosno bez detaljnog pregleda stručnjaka ili priključivanje na dijagnosiku. Zbog toga uvek savetujemo da pri prvim problemima posetite BeoCar servis, kako bi što pre utvrdili uzrok i sprečili ozbiljnije probleme i oštećenja.

Ipak, s obzirom da je akumulator zadužen za startovanje i napajanje potrošača, svi problemi i znakovi istrošenosti se manifestuju slično, odnosno u skladu sa njegovim ulogama. Zbog toga se simptomi istrošenog akumulatora pred zamenu mogu utvrditi blagovremeno, odnosno pre nego što vam se desi da na posao ujutru morate gradskim prevozom ili peške.

Težak i nepredvidiv start

Problemi sa startom su jedan od glavnih simptoma lošeg akumulatora, što je i logično kada se u obzir uzme njegova primarna uloga. Ukoliko motor vergla ali ne pali, u najvećem broju slučajeva je uzročnik akumulator. Tek u nekih 10% slučajeva uzrok mogu da budu loš alternator, alnaser ili solenoid startera i relej, međutim ukoliko akumulator nije sposoban da isporuči dovoljnu struju za startovanje, (makar nedostak bio i samo par ampera), on neće pokrenuti automobil.

Ukoliko automobil pri startu deluje „mrtvo“, odnosno nema verglanja, paljenja lampica ili svetla na automobilu, prilično je jasno da je uzročnik aukumulator. Ukoliko motor ne vergla ali se pale svetla i elektronika, problem može da bude u alnaseru ili mehanici motora. Na kraju, iako uvek postoji i sumnja od neispravnog alternatora, ali uvek prvo treba proveriti akumulator.

Problemi sa startovanjem tokom zime su sasvim očekivani, pre svega zato što je ulje gušće, akumulator ima manju snagu, a gorivo se teže raspršuje. Ukoliko se problemi sa paljenjem javljaju više puta nedeljno, tako da motor dugo vergla, a zatim pali, treba detaljnije ispitati akumulator. Ako automobil teže startuje i po toplom vremenu, problem je već sasvim jasan.

Kada se jave prvi problemi sa startovanjem, većina ih rešava paljenjem na kablove. Iako je to jedino rešenje u takvim situacijama, startovanje na kablove predstavlja šok koji ne prija akumulatoru. Ako se javi potreba da automobil palite na kablove nekoliko puta uzastopno, vreme je za nov akumulator.

U slučaju da su akumulator i alternator ispravni, odnosno pružaju dovoljan napon i struju za startovanje i punjenje, rešenje treba potražiti u takozvanim električnim parazitima. Oni predstavljaju određene kratke spojeve ili neispravne prekidače, zbog kojih potrošači rade kada ne bi trebalo, odnosno prazne akumulator kada nema punjenja. Najbolji pokazatelj je to kada automobil normalno startuje jedan, a zatim ima probleme drugi dan.

Problemi sa potrošačima u automobilu

Danas je u automobilima sve više električnih potrošača, uključujući upravljački računar, grejanje u sedištima, pakring senzore i druge sisteme za pomoći u vožnju. I dok starija vozila mogu da se zadovolje BOSCH 12V 52Ah S4 akumulatorom koji je sasvim dovoljan da napaja nezahtevne potrošače kao što su klima ili elektronski podizači, kod novijih automobila akumulator mora da ima dovoljno snage za pouzdan start i napajanje više potrošača, znatno veću izdržljivost i veći broj ciklusa punjenja i pražnjenja.

Uzimajući u obzir da je druga uloga akumulatora snabdevanje potrošača, jedan od znakova da je akumulator na izdisaju jeste njihov nekonstantan i nepouzdan rad. Ako se dešava da prilikom paljenja ili u toku vožnje svetla i lampice na kontrolnoj tabli trepere, radio ili klima se restartuju i gase, treba razmisliti o novom akumulatoru. Noviji automobili imaju i napredne sisteme koji prate stanje akumulatora, odnosno njegov napon, punjenje, temperaturu i slično. Ukoliko sistem proceni da akumulator ne može da pruži dovoljno struje, on gasi neke od potrošača i sisteme za pomoć u vožnji ili šalje obaveštenja, što olakšava dijagnostiku, međtuim pružene informacije ne moraju da budu 100% pouzdane i tačne, zbog čega uvek prvo treba proveriti stanje akumulatora.

Kako produžiti radni vek akumulatora?

Iako vozači često ne obraćaju pažnju, neke njihove navike u korišćenju automobila mogu predstavljati određen problem. Akumulator bez sumnje bolje radi i duže traje što je puniji, odnosno ako kapacitet napunjenosti ne pada ispod 50% često. Ukoliko u obzir uzmemo proces dvostruke konverzije energije akumulatora, koji podrazumeva da je on sposoban da se istovremeno dopunjuje i predaje energiju, saveti za dugotrajnost akumulatora najčešće podrazumevaju to da ne treba stresirati i nepotrebno prazniti akumulator do većih mera.

Ne palite potrošače pre startovanja

Automobil pri startu zahteva znatno veću struju za startovanje elektropokretača motora od one koja je neophodna za normalno funkcionisanje potrošača kada automobil radi. Zbog toga treba izbegavati svaki stres pre paljenja automobila. Stres na akumulator vrše potrošači, kao što su grejanje, svetla ili radio. Iako često palimo svetla noću pre izlaska sa parkinga ili grejanje tokom zime pre vožnje, ovakva praksa može dugoročno da skrati radni vek akumulatora.

Iako posledice ovakve prakse nećete primetiti odmah, jer su i sami proizvođači bili svesni da su ovakve situacije sasvim realne, uključivanje potrošača pre startovanja automobila može da smanji radni vek akumulatora. Zbog toga uvek obezbedite dovoljno struje za pouzdan start, pa tek onda je pružite ostalim potrošačima.

Ne ostavljajte potrošače ukoliko automobil stoji

Akumulatori funkcionišu prilično jednostavno, oni koriste skladištenu energiju da pokrenu automobil, dok je tokom vožnje proizvode preko sisema za punjenje. Međutim, energija se proizvodi sve dok je automobil u pokretu, odnosno dok motor radi određenim brojem obrtaja. Ukoliko ostavite potrošače, kao što su klima, radio ili svetla, bilo da je to na par minuta dok skoknete do trafike, ili slučajno zaboravite tokom noći, oni crpe energiju, dok je proizvedena energija minimalna (rad u leru) ili je uopše nema.

Kao i u prethodnom slučaju, ovakva praksa neće pokazati posledice odmah. Međutim, dugoročni deficit struje i pražnjenje akumulatora može da naruši njegov radni vek. To je posebno slučaj kada se uplajeni osavljaju veći potrošači, gde motor u leru jednostavno ne može da proizvede dovoljno energije kako bi dopunio akumulator.

Izbegavajte vožnje na vrlo kratkim relacijama

Česta vožnja na kraktim relacima može da ima veoma negativne posledice po dugotrajnost akumulatora zbog njegove prirode punjenja i pražnjenja. Naime, primarna uloga alternatora je da namiri sve elektronske potrošače u automobilu, a zatim da viškom proizvedene energije dopunjuje akumulator. Međutim, problem predstavlja činjenica da alternator proizvodi više ili manje energije u odnosu na broj obrtaja. Prosečan alternator u leru na 700 obraja proizvodi tek 10 ampera, dok na 2500 obrtaja proizvodi oko 35 ampera. Ako u obzir uzmemo prosečnu potrošnju nezahevnog automobila od oko 15 ampera (svetla, pozicija i radio), alternatoru je porebno oko 5-6 minuta da na 2500 obrtaja sa 35 ampera zadovolji potrošače i od preostale snage dopuni akumulator. Međutim, u „kreni-stani“ vožnji, kod destinacije udaljene 10 ak minuta, veći deo vožnje automobil provodi na semaforu, u koloni ili na pešačkom. Tada alternator proizvodi svega 10 ampera, dok potrošači troše 15. Tako nastaje deficit, zbog čega kratke destinacije nisu dovoljne da bi se napunio akumulator, štaviše, one mogu dodatno da ga isprazne.

Da bi se izborili sa potrošnjom goriva i proizvodnjom štetnih čestica tokom gradske „kreni-stani“ vožnje, proizvođači su predstavili Start&Stop sistem. Kod ovog sistema, motor se u potpunosti isključuje kada automobil stoji. Otpuštanjem kočnice ili kvačila, motor se ponovo pokreće i nastavlja vožnja. I dok ovakav sistem pogoduje ekologiji jer motor ne radi pa nema sagorevanja i emisije štetnih gasova, proizvođači akumulatora su imali veliki izazov da prevaziđu probleme sa punjenjem i čestim restartovanjem motora, koji su posebno primetni kod vožnji na kraćim relacijama.

Tako su nastali posebni akumulatori, kao što je EXIDE Start-Stop Akumulator, koji su posebno namenjeni vozilima sa start&stop sistemom. Ovakvi akumulatori su dizajnirani da budu efikasni pri nižoj stopi napunjenosti akumulatora (oko 70%) jer retko imaju priliku da se napune iznad tog procenta, brzo isporučuju veliku struju kako bi se omogućilo glatko pokretanje motora, i priotom mogu da podnesu više ciklusa punjenja i pražnjenja nego standardni akumulatori. Određeni modeli akumulatora podržavaju i regenerativno kočenje, gde se deo kinetičke energije tokom kočenja pretvara u električnu energiju koju koriste potrošači, ili se viškom dopunjuje akumulator.

Ukoliko vaš automobil nema start&stop sistem, ali najveći deo vaše vožnje čine kratke relacije, izbegavajte uključivanje više nepotrebnih protrošača. Pored toga, dobra praksa za dugotrajnost akumulatora u vožnji na kratkim relacijama je da par puta godišnje izvadite i potpuno napunite akumulator punjačem.

Redovno proveravajte akumulator

Problemi sa startom mogu da se jave iako je akumulator ispravan, ali ukoliko terminali nisu čisti. Ne morate da budete stručnjak da primetie tragove oksidacije na klemama, kontaktima ili kućištu akumulatora. Korozija negativno utiče na protok elektrona, zbog čega se smanjuje sposobnost napajanja strujom, a uzrok mogu da budu i loše pričvršćene kleme ili loše montiran akumulator.

Sledeći korak koji vam može pomoći da utvrdite stanje akumulatora jesu provere njegovog napona. Ovo je nešto zahtevniji postupak, za koji vam je potreban voltmetar, pa ukoliko niste dovoljno iskusni, najbolje je da kontrolu prepustite stručnjacima iz BeoCar servisa. Pun akumulator ima napon od 12,72 V, dok praksa pokazuje da je on duboko ispražnjen ukoliko je vrednost napona 10,5 V, ali ne treba čekati tako niske vrednosti, već napunite akumulator čim napon padne do 12,4 V. Pored napona akumulatora, treba proveriti i napon alternatora, koji se proverava tokom rada motora i uključivanjem nekog od potrošača. Normalne vrednosti napona su 13,9 V – 14,7 V, pa ukoliko alternator radi u ovom opsegu, smatra se ispravnim, te nije potrebno punjenje drugim izvorima, osim ukoliko akumulator nije značajnije ispražnjen.

Pored napona, treba proveriti i nivo elektrolita, naravno kod akumulatora kod kojih je potrebno održavanje. Usled viših temperatura, voda isparava iz akumulatora i ploče se suše, pa bi trebalo doliti isključivo destilovanu vodu tako da nivo bude 10 mm iznad ploča akumulatora. Međutim, danas su sve češći akumulatori, kao što je VARTA Akumulator 12V 60Ah koji ne zahtevaju održavanje, odnosno sa zatvorenom konstrukcijom i bez slobodog elektrolita, gde nema isparavanja i potrebe za dolivanjem vode.

Izvadite akumulator ako ne vozite automobil duže vreme

Ukoliko ne planirate da vozite automobil duže vreme, dobra praksa je da izvadite i adekvatno skladištite akumulator. Akumulator se vremenom prazni usled hemijskih reakcija u njemu, pa gubi kapacitet i na niskoj i na visokoj temperaturi, ali se nešto sporije prazni pri nižim temperaturama. Ipak, imajte na umu da akumulator može i da se zaledi pri nižim temperaturama, što znatno može da skrati njegov radni vek, pa je za skladišetnje idealna temperatura od oko 10-15 stepeni.

Kada je akumulator izvađen, treba povremeno kontrolisati njegov napon. Kao i kod montiranog, znak za punjenje je kada napon padne do 12,4 V. Ukoliko se značajnije, ili skroz isprazni, postoji mogućnost da automobil uopšte neće da upali kada se akumulator vrati u njega. Pored toga, značajnije pražnjenje bez dopunjivanja umnogome skraćuje radni vek akumulatora.

Budite oprezni pri punjenju akumulatora

Rukovanje akumulatorima, pa i svim baterijama uopšteno, treba da bude veoma pažljivo, zbog rizika od kiselina, mogućih opekotina, eksplozija i toksičnih gasova koji se oslobađaju. Ukoliko rešite da dopunite akumulator, prvo proverite da je punjač kompatabilan sa vašom baterijom. Pre punjenja, dobro pročitajte uputstva i preporuke proizvođača, pa tek onda pristupite punjenju. Najbolji izbor su profesionalni punjači koji se automatski isključuju kada dostignu zadatu vrednost i pružaju mogućnost podešavanja struje punjenja, pa ukoliko niste sigurni da posedujete odgovarajuću opremu, posetite BeoCar servis.

Vreme punjenja akumulatora može da zavisi od snage punjača i tipa akumulatora. Naime, kako napon raste smanjuje se predata struja, pa kod klasičnih akumulatora sa elektrolitima stepen korisnog punjenja iznosi oko 80-85%, dok je kod novijih AGM to čak 95%. Međutim, najbolja praksa je puniti akumulator dvadesetočasovnom strujom punjenja. Da bi odredili potrebnu struju punjenja, dovoljno je da kapacitet akumulatora podelite sa vremenom punjenja od 10 ili 20 sati.

Neka uopštena praksa je da se akumulator puni 0,1 V za sat vremena, zbog čega mu treba dati vremena da se propisno napuni, ali nikako ne treba prekoračiti normalne vrednosti od 12,7 V odnosno iznad preporučenog kapaciteta. Većim punjenjem dolazi do zagrevanja i ključanja elektrolita, koji stvaraju toksična isparenja a tečnost pritom gubi i vodu, koju je nemogće nadoknaditi kod zatvorenih ili AGM akumulatora, zbog čega dolazi do sušenja ili ozbiljnijih oštećenja.

Punjenje obavljajte u dobro provetrenoj prostoriji, i dalje od zapaljivih supstanci. Pri povezivanju akumulatora, vodite račununa na plus i minus, i noste zaštitnu opremu kao što su rukavice ili jakna.